MANDARA pilećeg srca
digg del.icio.us TOP
  Posted March 26th, 2015 by Zdenko  in Biciklizam | 2 komentara

PRIČE IZ AJNŠLISA

Sastavio: Zdenko Kahlina

Život jednog bicikliste iz stare Jugoslavije
Danas su neka druga vremena. Starih prijatelja je sve manje, a nova prijateljstva se ne stvaraju vise starim « klasičnim » metodama – susreta na ulici, dučanu ili trgovini. U zadnje vrijeme, okružen sam prijateljima koje sam upoznao putem email kontakta, Facebook-a… preko kojekakvih foruma na internetu i slično. .

Đavo – bicikl Mandarić

Mandara – Veso Mandarić 

Tako sam prošle godine na Facebooku « naletio » na poznato ime iz stare Jugoslavije – Veso Mandarić. Vesu, ili « Mandara », kako ga mnogi zovu, nisam osobno poznavao, ali sam čuo za njegovo umijeće da radi bicikle (rame). Bicikli « Mandarić » su se prodavali širom stare Juge još u 80-tim godinama. Sjećam se da je zagrebačko poduzeće « Metalia Commerce » (sponzor mojega biciklističkog kluba iz Zagreba) prodavala cijelu liniju « Mandarić » rama. I tako mi je došla ideja da malo pišem o « Mandari » za kojega mnogi biciklisti iz prostora bivše Jugoslavije nisu čuli već godinama..

Veso – pilećeg srca - još uvijek aktivan kao veteran na biciklu

Evo kako je Veso opisao svoju biciklističku karijeru:
Ja sam ti Zdenko bio “Pileće Srce”, kako me jednom nazvao Vesa Petrović. Nikad ništa nisam pobedio, niti blizu prišao do “medalja”. Ustvari, jesam jednom bio prvi, imam i sliku, ha! Bilo je to Prvenstvo Beograda, ne sećam se godine, ali svi su bili na Trci Kroz Jugoslaviju. Kod kuće ostao “ološ”, pa smo se trkali. Tako da sam ja stigao prvi, dosta ispred svih. Ko je tu sve bio ne sećam se, ali sve neka “S” liga.

U najvećem sećanju mi ostala trka negde u Srbiji, mislim 1978, možda je bilo Kraljevo-Kragujevac-Kraljevo. Naš “Profesor” – pametnjaković, gleda u mene (na startu) onako šeretski kroz one svoje cvikere i kaže:

“A, Mandara, kak bi ti otišal sa starta, na dur, sam, imaš te nove sprinterice, pa raspali. Ja ću ih poslije raskurcat, doći do tebe, pa ćemo skupa!”

Vozio sam tada za OBK Beograd, sa Vlastom i Marinkovićem u ekipi. Vlasta šmrca, gleda sprinterice, ja kupio to iz Engleske. Kaže Vlasta: “Dobre ti te cipele, Italijanske”. Ustvari bile su mi broj premale…  talijanska posla, pa sam malo “cvilio”, ali bile su lepe. Ne sećam se koja marka, ali imale lepe velike rupe i dobar djon.

Ja pametan pa poslušam. Bilo nas puno, cela Juga. Neznam dal si ti bio, ne sećam se, ali je Metalija bila tamo. Raspalio ja ko pravi, svi se smeju, kažu “ode budala”. To je bilo nešto okolo-naokolo, pa je trebalo da bude oko 140 Km. Tako ti ja vozim, ode ja zbilja sam. Prođe neko vreme, nigde nikoga. Mislim da je Guta bio na motoru, sa tablom, vidim imam nekih par minuta prednosti. Malo kasnije, gledam, još veća razlika, ne znam koliko smo prešli.

Prođe još vreme, kad evo ga Toma u Pezejcu, i TV u StoKecu. Viri kamerman sa strane, Toma mu kaže “Nemoj da mi ometaš vozača, ja ću da ti kažem!” Ja se mislim – Tebe da snima, a mene, ništa? Ostade TV, Toma kaže “Imaš skoro 15 minuta, niko ne vuče, misle duga trka, češ da crkneš. Ajde raspali još jače”. Prošlo vreme, skoro sat i pol, ja se mislim “Gde je Fuma?”

Moja sjena: Prati me već, nekih skoro 38 godina! Čuti, nikad ništa da kaže, samo vrti….?

Počeo ja da gledam nazad i posle nekog vremena, vidim ih u daljini. Dresovi se menjaju, iz daljine liči ko oblak. Znači “praše”, reko sam sebi, sad ručak, pa kad stignu – raspali. Bilo interesantno, kako oni zađu iza krivine i ne vide me, ja raspalim do daske. I tako par puta. Kad sam shvatio da sam gotov, usporim, izduvam se i gle čuda – evo su plavi dresovi napred. Ivan (Bobovčan) mislim da je bio Bedek, neznam za Čoliga, možda je Omer bio isto. I još Slovenci, Sava, Rog, neki drugi. Huka je bio, Tarijan Tibor. Grupa oko 10 ljudi.

Nigde Fume ni od korova? Tako smo išli ko ludi, da je Bobi u jednom momentu rekao “Usporimo dečki, budemo riknuli, pohvataće nas grupa, kasnije kad crknemo”. Tek sam posle puno godina shvatio, takvi ljudi, Marinković je isti, kao da su imali kompjuter u glavi. Sve osete, računaju, mere, i zato i pobede. Osete, i znaju šta će da bude.

Ja sam bio ili jak ko bik, dok ide ide, ili ko Pileće Srce, userem se od straha i od brda. Neznam ko je bio, ali na Kosmajskim Partizanima jedne godine, uz kraću kaldrmisanu stranu je bio start. Raspalili mi od starta, ali brdo je dugo. Ja sam tuda trenirao na velikoj šajbni. Idem sa njima ko violina (što kaže Boćke), kad neka budala iz Astre poče da peva na slovenačkom. Ropret ga gleda i smeje se… Mile kaže: “Začepi budalo”, a ja se mislim “Ako ovaj sad peva, kako će tek da ide kasnije” – i počnem da otpadam. Usro se, pre nego što se išta desilo.

Veso pomaže vozaču iz ekipe Srbije na utrci u Kaliforniji

Veso sa ekipom Srbije u Kaliforniji

Nazad na trku – Malo kasnije, stigoše još neki. Mislim da su bili neki Česi ili tako nešto isto u grupi. Palilo se ko ludo, na liniju, vetar duva malo sa strane. Vlasta je stigo isto. Sav od soli, ja mu kažem “E Vlasto, kako ide”, a on meni: “Daj mi nešto da jedem, šta si lud bio. Išli su ko vukovi kad su shvatili koliko si napred. Sve sam pojeo, svu energiju potrošio, zašto si išo tako jako?” Tako ja pored njega idem, Tarijan ispred nas, malo malo glava mu pada. Vlasta se nakrenu, pa reče kao da ga Tarijan ne čuje: “Vidi Tarijančića, neće dugo, pada mu glava”, par sekundi kasnije Tarijan je samo otišao u jarak pored puta, ko da ga nešto odvelo i zabio se u stranu od jarka. Posle trke je rekao da se ošamutio od napora.

Za mene je sve išlo lepo, dok nije došlo neko malo brdo, nekih 5-6 Km od cilja. Ja počeo da otpadam (šta drugo-a i bio sam umoran). Auti počeli da me prolaze, stiže Miša Kostić izdera se na mene “Šta radiš tu majmune, raspali, velika šajbna, ajde”. Ja poslušo, počeo da prolazim aute, i u procesu “rebnem” u neku rupu sa zadnjim točkom. Ali sve skupa uspem da ih uhvatim i uvučem se nazad. Išli smo ko raketa. Poznati osećaj, cilj je blizu, i ako nisi totalno umoran, divota. Gledam Vlastu, nije baš više bio pričljiv, samo kaže: “Jebote Mandara, ala idu, grizi”. Napred se ljudi menjaju. Huka se iskrivio na stranu (njegova poza kad je umoran), mislim se neće još dugo, a kamoli u sprint. Kroz ulice, levo desno pa uz brdo. Mali Avsić iz ekipe Astre, raspali, kad zadnji deo se zanese. Pogledam, Clement guma na dnu, pušta – defekat. Dignem ruku, ko iz neba Miša se pojavi (radi Huke je pratio prvu grupu, inače Tome nije bilo ni od korova) i iskoči sa točkom. Ja sam si napravio bio prvi ram sa 125mm, za 7 brzina, i jako mali zadnji deo. Nije bio ni obruč na prednjem menjaču, to sam prvi na svetu napravio, pre Campagnolo, ali ipak kratak. Mišine sve gume Barum, a ja imo Criterium Seta Extra. Svaki točak udara u cev od sedišta. Miša zgrabi bicikl bez zadnjeg točka, skide prednji, baci ga iza zadnjeg sedišta i kaže “Ulazi, za tebe je trka gotova” Plako sam ko dete do cilja. Jebi ga.

Ko je pobedio ne sećam se, neko je nekog odsprintao. Znam da je Huka otpo, onda je neka budala sa stojadinom mislio da je trka prošla, kad su prvi prošli, krenuo sa parkinga, za malo nije udario Huku… ovaj za uzvrat, kad je prošo cilj, vrati se nazad do tog budalaša, izvadi britvu i zareza ga po vratu. Pošla mu krv, poče on da se dere, “Ljudi, ubiče me, vidite!”, a Huka mu reče: “To ti je da se naučiš pameti, i to ti nije ništa, ko da si se poseko na brijanju, staće ti to odma!”

Eto toga svega se sećam. A moja biciklistička karijera – I nije bila baš neka!

Ljubav sa strane – avioni. B-17 on Palomar Airport, Carlsbad, California 5 May, 2010 

Veso danas živi u južnoj Kaliforniji, blizu San Diega (San Marcos). I dalje se bavi proizvodnjom kvalitetnihtrkačih okvira bicikla (rama), a u svoju proizvodnu liniju dodao je jednu vrstu stacionarnog bicikla (Fit mašina), koji postaje sve popularniji u Americi, gdje ljudi masovno razmišljaju kako skinuti suvišne kilograme

Veso je nešto mlađi od mene (1956 godište), a vozio je utrke u 70-tim i 80-tim godinama. Bio je generacija Marinkovića, Vlaste, Čoliga, Ropreta i ostalih iz te generacije. Zadnje godine boravka u staroj Jugi, Veso je proveo u Rijeci, odakle mu je rodom žena Vivi. Za Kanadu je otišao, trbuhom za kruhom, po prvi puta u Aprilu 1987, ali se odmah vratio, poslije samo dva dana u tuđini. Trebao je započeti proizvodnju bicikla u zajednici sa poznatim kanadskim proizvođačem bicikla „Marinoni-jem“ iz Montreala, ali se stvari nisu baš odvijale onako kako mu je bilo obečano. Veso se zbog toga odmah vratio kući u Rijeku.

Veso – spreman za uspon na Palomar planinu

Palomar planina u Kaliforniji 2005 godine: Vesotrening po zimi.

 Nakon prvog pokušaja da se preseli, Veso je par mjeseci kasnije ponovno otišao, ovaj puta po dogovoru sa gospodinom Gardinom iz Toronta. Uz pomoć Gardina, sredio je vizu i sve potrebne papire, te je zajedno sa ženom u proljeće 1988 godine preselio za Kanadu (Toronto). Ipak u Torontu nisu ostali dugo. Nije im se sviđala hladna kanadska klima, a niti biznis sa biciklima. Tako su njih dvoje odlučili 1993 godine da presele u Kaliforniju. To je bilo logično, jer ovako i onako, Veso je sav biciklistički materijal nabavljao iz Kalifornije, a njegovi gotovi okviri bicikla su se najbolje prodavali upravo u Kaliforniji.

Tako je Veso opet spakirao svoju radnju u veliki kontejner, sjeo u auto i vozio sve do Kalifornije. Početak u Kaliforniji je bio težak. Njih dvoje sami, sa dvoje dece. Dobra stvar je bila da je vlasnik firme « Quintana Roo », koji mu je još uvijek dobar prijatelj, odmah naručio kod njega 100 okvira. Veso se primio posla i tako je sve počelo…

Interbike 2007, ja nešto Eddy-ju “bistrim” i skupljam autograme..

Veso i Vivi zaljubljeni par… u Las Vegasu, 2010 godine 

Inače, Vesina žena Vivi mu pomaže u radioni, gdje obično reže sve cijevi. Ne samo za okvire bicikla, nego i za Fit Mašine. Nakon toliko godina u braku, Veso kaže da  boljeg prijatelja nije mogao da poželi. « Kad je gusto, nas dvoje se skupimo, pa skupa zaplivamo kroz g**na. Kako jednom, tako i drugome, baš je strašna

I tako malo po malo, danas Mandara živi na 4.5 hektara velikom imanju, gdje je izgradio kuću. Tamo ima radionicu u sklopu kuće, a biznis sa biciklima i dalje ide. Od kada je prije 30-tak godina krenuo u proizvodnju okvira bicikla (rama), tehnologija se drastično promijenila. Jednom dominantan materijal za proizvodnju okvira željezo, danas je potpuno nestalo iz upotrebe. Pojavili su se novi materijali, neki dobri a neki loši. Neki su bili dobro reklamirani pa su duže opstali, a neki su bili toliko loši, da su vrlo brzo nestali sa tržišta. Stalno traženje najboljih materijala nije dovoljno, ako okvir rame nije dobro izbalansiran prema svakom pojedinom vozaču, u svrhu takmičenja, gdje se postižu velike brzine.

Sva tri elementa zajedno su važni prilikom stvaranja idealnog okvira bicikla. Zato Veso najviše vjeruje u „custum fit“, što znači da se okvir bicikla mora graditi za svakog vozača, prema njegovim mjerama. To je jedan od razloga, da su mnogi vlasnici „Mandarić“ bicikla vrlo zadovoljni, posebno u Kaliforniji, gdje je konkurencija na tržištu bicikla vrlo jaka.

Veso danas proizvodi nekoliko vrsta okvira, ali njegov vrhunski bicikl je „Đavo“.

Đavo – Kompozitni materijal okvira, izrađen je pretežno od Carbon Fiber, ali uz upotrebu dvije cijevi EASTON Sc7000 GX2 kvalitete, na najkritičnijim mjestima: gornja cijev i cijev prema dolje (od sjedala). Težina okvira je samo 1,052 grama (važi za veličinu okvira od 56-57 cm). EASTON Sc7000 je trenutno najbolji materijal za izgradnju okvira bicikla.

Informacije o cijenama kao i ostalim modelima „Mandarić“ okvira možete naći ovdje.

Uz proizvodnju okvira bicikla Veso je registrirao kao patent, svoj izumExiT Fit mašine”. Ta mašina simulira poziciju vozača na biciklu, te X-Y odnose između sjedala i upravljača, u odnosu na donji pogon bicikla. To znači da se mogu mijenjati bilo koje od komponenti X or Y, čak i sam nagib cijevi sjedala, kako bi se podesila ispravna pozicija za skoro svakog vozača.

Više o ovom Vesinom izumu možete pročitati ovdje.

Las Vegas: Vidi me, što sam veseo, ko da su mi svi umrli, ha, ha…

Veso je u mnogo čemu specifičan. Vrlo „otkačen“ kako bi naši ljudi rekli. Evo par njegovih izjava, koje sam zapamtio preko našeg druženja na Facebooku:

- Ja se stalno bunim: ko Grk u apsu. Nikad mi nije dobro.

- Javili su na FoxNews kako Super Yachta stigla u San Diego. Ne mogu da kažu ko je i šta je. Kaže vidi na Webu. Odoh tamo, neki ruski majmun, a žena mu srpkinja. Jahta košta $300M, napravljena od neke natzi kompanije. I nije mi sve to žao, ali da jebava Srpkinju, majku mu jebem…

- da nije bilo pedera Srba i Hrvata (ups, zaboravi Slovence), naša Juga bi još bila skupa.

- Nisam video boljih drugara na biciklu od Fume, Ivice i Ivana. Ili večeg gospodina od Bedeka. Šta da se reče, istina. Gamadija, ko god čoveka deli po onome što je rođenjem dobio.

- Ja sam počeo po trkama da se motam 1973, shvatio ubrzano da je teško, pa nestao… ha, ha

- Miša bi nas maltretirao da idemo da gledamo Bogecove mladiće u plavome dresu. Znao je reči: “samo gledaj za plavi dres, tako se vozi trka, a ne vi…”, tako da se sećam togako danas.

 - Idem ja u Vegas na Interbike. Izlažem moju Fit mašinu a neki kupci seru, da hoće da “pričaju” sa mnom. Samo daj lovu, pa pričaj sa zidom ako očeš

- Joža (Tito) je bio najbolji Srbin što ga Hrvatska rodi, ha, haIzjebo je Chase-Manhattan i ostale čifute (da oprostei ja sam 1/4) za parei umro, a nama ostavio govna da ih razvlačimo, ha, ha

- Da se vozim, fala. Da uživam, ehma ne, samo se mučim ko pas.

- Jebeš kacigu, helmet, haubu i sve ostalo kako se to zove. Da mi Vivi nije poručilaako bez kacige vozišrazvod braka“, ja to nikad nebi stavio. Ako treba glavom o asfalt (a ne guzicom)… jebeš takvog biciklistu.

- Ti Trle, izdade Bosance, što skaču na glavu i ostaju živi! I jebi im majku “pionirsku”, kad ja ne mogu.

- Ako Zdenko organizuje Susret Generacija 2011 – dolazim! Popit ću gajbu piva od Jelena ili Zlatorog ako:

1. Stignem prvi

2. Stignem zadnji

Sve između, popiću 2 pive, i zapevati “Zbogom Bosno…”

Veso na kraju kaže:

-          Vidim Srbiju u kojoj nema kriminala i korupcije.

-          Vidim Srbiju u kojoj svi ljudi normalno žive od svoje plate.

-          Vidim Srbiju iz koje mladi više ne odlaze, a mnogi se u nju vračaju.

-          Vidim juče Isusa, a sa Elvisom sam pričao danas u samoposluzi!

 

Share



Tags:



Imate komentar?
Ako imate svoj komentar ili svoje mišljenje koje želite podijeliti, pošaljite mi email ili ispunite dolje predviđena polja za vaš komentar. Svi komentari će biti prethodno pregledani, ispravljeni da budu korektni, pa će tek onda biti objavljeni.

Pošaljite svoje vlastite opise putovanja sa ili bez bicikla, izvještaj sa neke utrke ili možda članak iz povijesti Zagreba ili biciklizma u Hrvatskoj. Na ovim stranicama već imam više od 400 priča i biti će mi drago objaviti sve vaše priče, koje zadovoljavaju kriterije, po pitanju tema na ovome blogu. Pretraživanje ovih stranica omogučeno je na vrhu glavne stranice bloga sa desne strane. Isto tako na vrhu svake stranice nalazi se opcija za prevođenje ovih stranica na druge jezike.

Pošaljite svoje komentare na email adresu: zdenko@zkahlina.ca

2 komentara to “MANDARA pilećeg srca”

  1. Comment by Miranda Taylor:

    Hi there… I am so thrilled I found your website. I really found you by error, while I was searching on Aol for something else, Regardless, I am here now and would just like to say thank you for a incredible post and a all round exciting blog (I also love the theme/design). I don’t have time to read through it all at the minute but I have book-marked it and also added your RSS feeds, so when I have time I will be back to read a great deal more, Please do keep up the superb job…

  2. Comment by Trle Hajrudin:

    Veoma se radujem ovim stvarima kad naš Vitez Zdenko piše o našim velikim ljiudima vitezovima i biciklistima.
    Za Vesu mogu samo otvoreno reči da te nema i da te nismo imali trebalo bi te ponovo roditi ili izmisliti, jer ti si istinski čovjek koji stoji čvrsto na zemlji i prezentuješ – ljubav – mir – toleranciju- razum i tjeraš nas pod stare dane, što bih ja rekao ove ĐUTURUME preko 50 godina, da umiremo na viteškoj spravi koja se zove BICIKLI ili kako bi ti rekao TOČKU.

    ŽIV NAM BIO ZDENKO ŠTO NAS PODSJEČAŠ NA NAŠE VITEZOVE!

    KRALJU VESO TVOJE MJESTO JE KAKO BIH TI REKAO U BOSNI PONOSNOJ!

    O bar jednom godišnje da svratiš ili ima ona tvoja još jedna dobro rečena ‘jebeš zemlju koja BOSNE nema!’

    Trle

Leave a Reply