Noć bez sna
digg del.icio.us TOP
  Posted September 22nd, 2016 by Zdenko  in Purgerska Nostalgija | Jedan komentar

Purgerska nostalgija

Napisal: Željko Zurl – Mek

Okbo svima! Ste čuli za Šatru?
E ak niste do sad, sad bute… Evo jednog primjera i ak’ ste pravi zagrepčani, ovo bute razmeli! Ovo je sve pisano u zagrebačkom slengu I namjenjeno je onima kojima Zagreb nesto znači i koji znaju kaj je to pravi zagrebački govor iliti šatra.

Tko pjeva zlo ne misli 1Scena iz poznatog filma ‘Tko pjeva zlo ne misli’

Ono kad nemreš začorkat…

- E moj rista, viš da sam imal praf za praf, pak smo pri cugi, pijem pivo, beje im es voži…

- Baš je fajn hladna i bu me pofriškala

- Nekaj sam si zadnje cajte gruntal. Da budem iskren, ni mi dalo spat. Znaš, onak kad legneš i nemreš začorit…

- Rista, kužim sve kaj mi veliš. Tak i ja koji put… legnem, oka mi se zapiraju, duša mi spi, a ja nemrem crknut…

- Da, misli letiju, skačeju, nemreš ih polovit. Onda ti se otpreju neka sjećanja kaj si odavno zabravil. To ti je znak da smo fajn davno napustili mlade dane, kak rosa u podne… leta su tu na grbači… onda se zabrenzaš i počneju slike… tak sam počel razmišljati kak mi je vrijeme protutnjalo da ni sam toga nisam bil svjestan…

- Da si cugnemo u to ime…

- Nutra z njime… Bog te poživel rista moj…

- Živio… baš mi je dobro došal gutljaj pivce… i tak sam se u mrkloj noći i počel zbrajat, jel mi je došlo pitanje kaj sam postignul do danas, i počel sam kak sam dobil na kraju osmoljetke dobil preporuku od škole, kak se to negdar pisalo kam bum dalje, pa su mi napisali da bi po mojim pokazanim sklonostima trebal iti v školu primjenjene umjetnosti ili gimnaziju. Valjda su vidli da sam kreativan i da dobro rišem, a često su me zvali filozofom, jerbo sam navek, kak veliju filozofiral. Nigdar nisam prihvatil zdravo za gotovo i mrzil sam fest određena rješenja kak i tablicu množenja da baš mora biti 3+5=8, a zakaj nebi moglo nekak drukče. Zato ja nigdar nisam tablicu množenja naučil na pamet i fural sam iz godine u godinu topa iz matematike…

Tko pjeva zlo ne misli 4Purgeri se najbolje druže uz ‘gemište’

- Dobro veliš, tak te se i ja setim, kak si furt govoril kak ti je osam godina stariji brat kak školarac primjenjene umjetnosti, dofural curu doma, grafičarku iz iste škole, kaj je tam i ostala. Spavala je na tvojem kauču, a ti na podu na luftmadracu. To te je steralo od doma…

- Je tak je to bilo, da ne duljim preveć o tome, ja sam se upisal u Elektroprivrednu školu, koju moji nigdar nisu videli, ko da ne postoji. Makar smo stanovali odmah tu u Stubičkoj ulici, paralelnoj sa Selskom, di sam započel školovanjem, tu sam išal u prvi razred osnovne a učitelj mi je bil Mato Lovrak. Zapraf, tu smo se doselili kada sam već krenul u prvi razred na Svetom Duhu, jer smo bili privremeno Nad lipom. Tak da tu nismo bil neg mjesec dana. Tog se perioda nekak za praf niti ne sjećam, ali pamtim učitelja Lovraka, dječjeg pisca, kak nas je učil crtati sa onda nedostupnim olovkama u boji. Jedino kaj sam onda imal je bila olovka s jedne strane crvena, a s druge strane plava, normalni blajštift, ili ti grafitna olovka i ona s kojom su tramvajci ovjeravali vozne karte, ak si ju navlažil pisala je onak indigo plavo kak tinta, zato smo je zvali „tintenblajka“.

- Tak si moral pazit kad si kupoval kartu u tramvaju, jel je tramvajac v jednoj ruki držal onu plegnatu škatulu s kartama, a s drugom rukom je označil na karti smjer tramvaja vuru i datum, pak vudril svoj žig kaj je imal na drugom kraju olovke i s tom ti je rukom dodaval kartu. Tek kad si došal doma si videl s čim te je štrajfal…

- Tak sam ti ja stekal u Selskoj svoje zvanje šlosera i pomoćnog strojara za visokotlačna postrojenja, kaj bi se reklo za rukovatelja parnih kotlova u elektrani. Moje prve plaće su išle doma u zajedničku kasu, a moj buraz je skup s svojom curom i dalje bil na stanu i košti u malom stanu u Medvedgradskoj di smo se doselili sa Mažuranićevog trga, ali to je druga priča.

- Je znam, da si delal u Prvomajskoj na Žitnjaku kak drejer. Setim se kad si kupil bicikl s tri brzine pa smo išli na izlet skroz do Ruda iza Samobora s biciklima, a da ne spominjam kupanje na Bundeku di su nam se ručniki sušili na biciklima i delali nam hladovinu.

- Da, tam sam delal jedno leto dok nisam prešal u vojsku. Odmah kak sam pušten iz vojske, počnem delat u tvornici dječje obuće Zagreb kao precizni mehaničar za obućarske i šivače strojeve. Da bi što prije počel živjet kak se šika, jel me po povratku iz vojske pak dočekal luft madrac, oženil sam se i otišal u podstanarstvo.  Bilo mi je više nek glupo da ja privređujem, a moj se stariji buraz nije maknul od majčine skute do kraja njenog života pod izlikom da ju on behandla i pazi, s čim se ja nigdar nebi složil, a još manje u to vjeroval.

Tko pjeva zlo ne misli 5Scena iz poznatog filma ‘Tko pjeva zlo ne misli’

- Sad si me podsjetil kak ti se buraz vrnul iz Engleske s onim pohabanim mini kuperom kaj je imal volan na desnoj strani. Dal ti ga je voziti samo onda kad si mu iz firme nabavil, da ne velim popalil valjkastu prešu za grafiku, a kad si se trebal preseliti s Jablanovca na Laščinu, niti ti je vozil stvari, a kamo li posudil auto da prevezeš ono malo sirotinje. To mu ni ja nikad nisam oprostil, makar nigdar nisam s njim spikal. Tu i tam smo se znali pozdraviti, al se on više put delal ko da me ne vidi, a popiknul bi se prek mene.

- No da, takav je bil i takav je ostal do kraja…

- To sam skužil odmah kad si promjenil prezime…

- No to je takaj druga priča, ke ne?

- Kaj drugo, nek jako duga priča…

- Tak sam se ja zbrajal i došal do toga da sam se iskazal u struci i postal dost poznati stručnjak za obućarske strojeve. Moje perfektno znanje Njemačkog i dobro služenje Engleskim i Italijanskim mi je pomoglo da sam obišal dost sajmova kože i obuće i često prevodio službene razgovore. Kada bi kupili koji novi stroj i kada bi nam došli monteri, ja bi bil s njima kak prevodioc. Išal sam često u fabrike na preuzimanja strojeva, jer su me upoznali skoro svi proizvođaći aktuelnih strojeva kao Moenus, Schön, Desma werke, Protos itd. jer sam kod njih bil na specijalizaciji za upoznavanje proizvodnih programa. Najdulje sam bil u Desmi, preko sedam mjeseci.  Gdi god sam bil, prepoznali su me kao vrsnog stručnjaka u struci, jel sam u nekim firmama predlagao tehnnička rješenja čak za njihove prototipove koje su oni usvajali, a ja bivao od njih dobro nagrađen. Kaj da ti pripovjedam o Desmi, tu priču već znaš, da su mi ponudili, kad su čuli da se vraćam doma da u ime njihove firme idem u Japan di su zlifrali tri velika stroja za brizganje đonova na obuću, da ih pustim u rad i obučim ljude za rad na njima, a za to sam imal rok od deset mjeseci. Naravno od firme nebi dobival džeparac ka sam dobival za specijalizaciju, nek bi mi digli plaću na barem 2.500,00 DEM, a u Japanu bi imal sve troškove plaćene pa bi me tih deset plaća dočekalo na mojem kontu u banci. Kak bi čovek rekel, lova do krova. Čak bi mi priznali dodatak na odvojeni život, mada mi žena nije štela doć u Njemačku, a ja sam se u stvari radi nje odlučil vratit doma, koja pušiona?

Tko pjeva zlo ne misli 2Scena iz poznatog filma ‘Tko pjeva zlo ne misli’

- Svaki put kad čujem tu priču se naježim i nemrem vjerovat da si bil tak veliki bedak, al kaj je tuje, da si gutnemo, živio!

- Živel ti meni moj prijatel, nek nas dragi Bog poživi, makar i bedaste, još puno let. No tak je bil taj dio, ta epizoda mojeg života. Promjenil sam par firmi. Tak sam na kraju delal kak šef održavanja u Prvomajskoj firmi MeBa, kaj je proizvodila šublere i mjerne uređaje. Kroz to vrijeme od moje pušione s Njemačkom, nisam više mogal dobit vizu, pa se više nisam mogal niti vrnut i popravit životni feler. Probaval sam sa Italijom, Njemačkom, Kanadom i Australijom, ali bez uspjeha. Imal sam ponudu preko jednog prijatelja iz Desme koji je dobil ponudu za Iran i to za velike novce je trebalo održavati dve tvornice obuće, ali je on rekal da će prihvatit ponudu ak ja idem snjim. Taman smo trebali potpisati ugovor, Reza Pahlavi je čopil zlato i državne dragulje i zbrisal iz Irana a tam se započelo ratovat, pa je propala i ta prilika. To ti je kak i ona priča o mitskom božanstvu dobre prilike Kairosu, ak si ga videl i nisi ga odmah čopil za ćuperak, dobra prilika koju on nosi ode u nepovrat skup snjim i tko zna dali će ti se ikada u življenju pak pokazat.

- Joj ova ti je dobra, negdi mi nekaj zvoni da sam čul za tog Kairosa, al nisam skužil o čemu se za praf dela, sad mi je tek sinulo.

- Onaj svoj dar kreativnosti sam ufural u posal u tehniku. Na poslu održavanja strojeva sam svako malo napravil neku inovaciju. Radi nekih sam inovacija delal u inžinjeringu na organizaciji proizvodnje filtera za pitku vodu, kaj su patentirali četri inga, profa i dr-a, a patent je bio verificiran od beogradskog instituta Mihailo Pupin. Za kratko sam skužil da se radi o šljuki od patenta, pa sam u potrazi za literaturom da mogu skužiti za mene nepoznatu materiju, pa sam tak došal i do autora tih knjiga koje sam proučaval pa sam sjednim od njih i njegovim asistentom napravil filter za pitku vodu. Sa probnim uzorkom tog filtera sam isprobal djelovanje na bajeru Savica kod toplane i nakon 50 litara zagađene vode sam dobil 5 litara (nakon protoka od 10 litara, znaći svaka deseta litra), je u Zavodu za zaštitu zdravlja grada Zagreba analizirana i rezultat je bio čista pitka voda bunarskog reda. Te nalaze i danas imam doma. Tada sam napravil filter za oborinsku vodu ispred gušterna, filter za benzin u osobnim vozilima, vagu za podešavanje opterećenja prikolice na osobno vozilo, filter za sprečavanje stvaranja kamenca u kućanskim strojevima, pa da ne nabrajam supstituciju uvoza rješenjima na hydraulici i pneumatici. Tak sam postal i priznati zagrebački inovator. Pa kad si sve to skupa zbrojim i dodam na kraju preko pet let ratovanja iz kojeg sam; Bogu hvala izašal u jednom komadu  sa zasluženim činom časnika, jer sam bil preko četri leta načelnik operativnog središta brigade PZO, sa puno pohvala i priznanja i odličjima Spomenice domovinskog rata, Bleska, Oluje i Domovinske zahvalnosti.

- Pardonček rista, idem tam di i car ide pješke, nemoj mi zameriti, moram za pivu napravit plac… nemoj zaboravit di smo stali…

Tko pjeva zlo ne misli 3Glumac Relja Bašić u ulozi ‘Gospodina Fulira’

Preneseno sa bloga:

http://1-mek.bloger.index.hr/default.aspx

Serbus i najte kaj zameriti!

Follow Zdenko’s Corner on Facebook !

Share



Tags: ,



Imate komentar?
Ako imate svoj komentar ili svoje mišljenje koje želite podijeliti, pošaljite mi email ili ispunite dolje predviđena polja za vaš komentar. Svi komentari će biti prethodno pregledani, ispravljeni da budu korektni, pa će tek onda biti objavljeni.

Pošaljite svoje vlastite opise putovanja sa ili bez bicikla, izvještaj sa neke utrke ili možda članak iz povijesti Zagreba ili biciklizma u Hrvatskoj. Na ovim stranicama već imam više od 400 priča i biti će mi drago objaviti sve vaše priče, koje zadovoljavaju kriterije, po pitanju tema na ovome blogu. Pretraživanje ovih stranica omogučeno je na vrhu glavne stranice bloga sa desne strane. Isto tako na vrhu svake stranice nalazi se opcija za prevođenje ovih stranica na druge jezike.

Pošaljite svoje komentare na email adresu: zdenko@zkahlina.ca

Jedan komentar to “Noć bez sna”

  1. Comment by Prof.Jurica Grakalić Dr.h.c.:

    Dragi Zdenko,

    štel sam samo napomenuti da smo Mirjana Bohanec, koja glumi gđu Šafranek u filmu “Tko pjeva zlo ne misli” išli skup u Muzičku školu Pavao Markovac na “Đamiji”, ona na solo pjevanje a ja na violoncello. Često se znamo sresti u Voloskom gdje ima stan, pa se prisjetimo naših srednjoškolih i kasnije studentskih dana na Muzičkoj akademiji. A “njena sestra” u filmu, pokojna glumica Mia Oremović bila je kćerka najbolje prijateljice moje bake. Bilo bi zanimljivo saznati kako je M.Bohanec dobila tu ulogu u tom briljantnom filmu. Bum ju sledeči put pital. Eto tek tak nek se zna.

Leave a Reply