Naša Špreha
digg del.icio.us TOP
  Posted August 22nd, 2013 by Zdenko  in Purgerska Nostalgija | 3 komentara

Purgerska nostalgija

Napisal: Željko Zurl – Mek

Okbo svima! Ste čuli za Šatru?
E ak niste do sad, sad bute… Evo jednog primjera i ak’ ste pravi zagrepčani, ovo bute razmeli! Ovo je sve pisano u zagrebačkom slengu i namjenjeno je onima kojima Zagreb nesto znači i koji znaju kaj je to pravi zagrebački govor iliti šatra.

GosponFulirRouge2Gospon Fulir u filmu ‘Tko pjeva zlo ne misli’ 

Dva anđeleka

- Bok rista, kak si kaj?

- Bok i tebi. Hvala na pitanju, ti dobro, a ja???

- Rekal bi da a te nekaj gifta…

- Baš si frajer, koga danas niš ne dira

- Čim sam ti videl facu, znal sam kolko je vur…

- Pivce je u frigiću, buš trgnul jedno z menom?

- To su već dva. Nek, kaj ti ne štima? Tolke te lete znam, da mi nemreš nikaj skriti.

- Je, zbiljam smo dugo skup. Ček da donesem pivca.

- No dobro, pucaj kaj ti je pri duši? I ja sam bil koma, znaš onda, prije nekaj vremena, al’ to je tak v življenju, pak sve projde. Kužiš kaj ti velim? Tak si i ti došel do mene, pokle spike mi je pak sve bilo jasnije i lakše sam se osećal.

- Je rista moj, stari smo frendovi, kužimo se i nema fuliranja. Nemreš skrit nekaj kaj ti je ziher na čelu napisano. Kolko sam ti puta pripovedal o moja dva anđelčeka. Navek su mi bili pri srcu, a kak ih imam rad se teško može spripovedati u tri reči.

- Znam kak to je, kad ti se v srce usadiju… znam kak to je… mi starimo, a oni rasteju…

- Je, baš tak kak veliš. Gledal sam ih kak odrastaju, kak od malih tićeka postaju velika djeca, kaj buju zutra ljudi, a prekzutra, Bog zna kak i kaj bu… kad se zmislim, bil sam premalo z njima i premalo sam spikal o stvarima o kojima sam im štel i trebal pripovedati o svemu kaj ih u životu čeka, takaj i o tome čega bi se trebali čuvati. Tak sam se bojal da bi onak krhki i nespremni delali mladenačke gluposti koje bi ih mogle koštati. Furt sam gledal kroz moja iskustva di sam se spekal i kak me je bolio krivi korak, jer mi niko nije rekal da se pripazim. Sjeti se rista, kak smo išli na čage, kak smo čopavali komade, kak smo se furali na pulferu i švercali na treski iz koje smo znali iskočiti u velikim brzinama… pa tak redom, do toga kak smo išli na Bundek, na drugi firtl grada, na kupanje, kak smo se po Savi spuštali na zračnici kamionske gume od podsusedskog mosta, pak sve do gradskog kupališta v Zagrebu, a onda prek na drugu stranu, pak na Bundek.

- Je, vrabec te dal, kak si se toga setil, tog Bundeka, dok je bil još neuređena bara, a Zapruđe su tek poćeli delati.

okrugljakZagrebačka poznata birtija ’Okrugljak’

- Onda se setiš kad si ti hodal sa Buckom…

- Je, je, a ti s Cvrčkom, kak ste bili fora na čagi na Ribičiji, kad su Globusi tam svirali, a Alac je z bine s mikrofonom skočil u krug kaj je rulja napravila oko vas i pljeskala, dok ste čagali rock’n roll, ma koji cajti???

- Imaš praf, to su bili cajti. Sve to smo mi prešli i imali bi kaj o tome pripovedati, a mladi bi iz toga imali nekaj za naučiti. Bil sam kuhan i pečen na šličuhama i rolšuhama, pa sam ih učil i rolati. Samo radi anđeleka sam kupil role kak bi im pokazal kak se to dela.

- Ma kaj ne veliš, one on line role si kupil, ti jarac stari?

- Znam kada sam im prije nekog vremena pokazal kak se za praf čaga ča-ča. Jako im se dopalo, i po malo su kužile da se ne čaga nogama, nego cijelim tijelom i srcem. Nije bilo izleta bez njih i događanja u njihovim životima bez nas. Tak smo si bili bliski, da sam mislil da su to i moja djeca, koja me zutra buju nasljedila i pogrobala.

- No dobro, sve je to divno i krasno, kaj si tak obesil facu, kak stari puran? Da im se nekaj ni pripetilo? Kaj tu ne štima, ni mi je jasno?

- E, pa vidiš, nije ni meni jasno i to me tiska. Od jenput, je nekaj puklo, prestali su nas zvati, prestali posjećivati. Par posjeta su bili nekak skrivečki, a spike zaprte, kak da se nekaj ne smije znati ili se štelo skriti. Bez nekog očitog razloga, nekaj je puklo.

zrinjevac prodavac kokicaProdavač ‘kokica’ na Zrinjevcu

Nazval sam i pital, jel se ko kaj ljuti, rečeno je da je sve v redu, a poklem toga, nema zvanja na sokića ili proslave, od jenput nas se ne setiju, kak da nas više ne trebaju. Srušili su se neki planovi, neke želje, kaj bu kada ostarimo i onemoćamo, kome bumo kaj ostavili kada odemo u dom ili sa ovoga svijeta. Od jenput je to puklo kak balon od sapunice, rasprsnul se i više ga nemreš skup zlepiti…

- Ups! Rista, moj dragi prijatel, kužim nekaj gdi se ja nebi mešal u ženska pitanja, mogal bi samo nekaj krivo bubnut i ostat živ, il’ kak’ bi ti ono rekal, da je stvar vrlo interpetipatikularna, a za mene je to pre več.

- Pre dugo se znamo da bi si mogli fulirat ili prodavati fore. Mam si skužil od kam vjetar puše, al ni ja nemam odgovora na to, život piše svoje priče koje nemremo mijenjati, kak ni iz te kože skočiti. Nek bu kak bu, i nek bu kaj bu. Tu je kaj je… ja sam ostal bez dva anđeleka…

- …al to ne znači da si nebumo popili još jenu čašu pivce??? Pa nek nas Bog sačuva…

trg bana jelacica panoramic

Ovo je bilo preneseno sa Mekovog bloga.

Malo tragikomedije na kraju, ali i ovo je napisano u pravoj zg-šatri. Tihana M. iz Zagreba je nedavno na Facebooku napisala ovo pod nazivom:

Burza nerada
Bok, stara, kam ideš?“ pita me frend u tramvaju. „Na burzu se prijavit.“ „Joj, ja sam bil jučer kod svoje referentice… koja žifčana baba. A kak ne bi bila, ti mater, pa tam u Zvonimirovoj je totalna ludnica! Škvadre k’o kenje, a bilo bu nas još kak zgleda… jebate, pa kam to vodi? Pa niko više ne radi! Danas kad nekog sretneš ne pitaš di radiš, neg dal radiš…koma“

Kaj reć na to? Sećam se kad se ta ulica zvala Socka, skraćeno od Ulica Socijalističke revolucije. Kako znakovito. Da se ne bi uskoro pak tak zvala… Jer se meni čini da je Zvonimirova kletva još na snazi. Super mi je ova moja samostalna i suverena država, nema kaj.

Stepla sam se kao bedasta :„Kaj je ono tam dole kontrolor? Daj pogle!“. Naravno da se švercam, pa već tri meseca nisam plaću dobila. Sad sam već tak nabrijana da sam čekam da me neki zetovac zahalta i pita za kartu pa da mu, ni krivom ni dužnom, sve po spisku. Batibokmater, niko ne pita odakle, Sam daj…

Nije bil zetovac i ja sam stigla do Zvonimirove, vrlo IN mesta ovih dana. Još malo pa bumo se dogovarali za čvenk tam. Kak tam blizu stanujem, svako tolko mi neko navrati, onak usput kad ide na burzu na redovno javljanje svojoj teti.

Stvarno, škvadre k’o u priči, nemam pojma kam da se stanem, u koji red. Ali tam je Sokol Marić! Pa pitam njega. A zakaj je tam? Koga štiti? Od koga? Pa tam se nema kaj fkrast! Možda pazi da netko ne zbriše. Ko kam da mi je znati. Ne kužim, ali ima cajta… sad bum tam redovita, i kak stvari stoje, neko duže vreme. Sve bum ih upoznala.

Serbus i najte kaj zameriti!

Follow Zdenko’s Corner on Facebook !

Share



Tags:



Imate komentar?
Ako imate svoj komentar ili svoje mišljenje koje želite podijeliti, pošaljite mi email ili ispunite dolje predviđena polja za vaš komentar. Svi komentari će biti prethodno pregledani, ispravljeni da budu korektni, pa će tek onda biti objavljeni.

Pošaljite svoje vlastite opise putovanja sa ili bez bicikla, izvještaj sa neke utrke ili možda članak iz povijesti Zagreba ili biciklizma u Hrvatskoj. Na ovim stranicama već imam više od 400 priča i biti će mi drago objaviti sve vaše priče, koje zadovoljavaju kriterije, po pitanju tema na ovome blogu. Pretraživanje ovih stranica omogučeno je na vrhu glavne stranice bloga sa desne strane. Isto tako na vrhu svake stranice nalazi se opcija za prevođenje ovih stranica na druge jezike.

Pošaljite svoje komentare na email adresu: zdenko@zkahlina.ca

3 komentara to “Naša Špreha”

  1. Comment by jenny:

    Bok ljudi, slika Okrugljaka me je jako rastuzila. Kak je prije bilo tam lepo, izletnici su sa Sljemena svracali u Okrugljak na pivicu a mi klinci smo pili himberzaft, u sredini je bilo zbetonirano i tam se posle fine klopice i znalo potancati. Cak smo se i mi klinci vrtili uz muziku i stalno govorili mami da cemo ju tuziti tati kad je tancala sa nekim stranim covjekom. A danas ak nemas poznatu facu nemres u Okrugljak nit prismrditi…kak je uvek rekel moj tata….Tak je i sa Lovackim rogom…bila sam sa muzem tam, sve je bilo prazno, ali nas konobari nisu sljivili i delali se sljepci jer nismo poznate face…pa smo onda otisli i najeli se doma bazulja sa repom…grozno je to u Zagrebu, danas ti se lova mora vidjeti na celu, a ak nemas poznatu faci niko te ne sljivi…a kak je prije to bilo lepo, plesalo se u ljeti vani, naprimjer u Maksimiru, znalo se popevati….starozagrebacke popevke…sve bi to trebalo opet ozivjeti…

  2. Comment by Steven Ballango:

    Purgeraj i “Satra” su dva razlicita jezika.

    Sjecam se satre “Duge vise” i “kauca na tavanu” (balkon u kinu), kao i “papaka na kat”, tj cipele sa visokim podpeticama.
    Dobrim curama, smo dali pridjev: “Ima sex apil ‘ko Paja patak”… itd, itd…

  3. Comment by Steven Ballango:

    Jedan od najelaboratnijih opisa Australije. Kad ovo vidjeh i procitah, brinem zasto “misionari” australskog turizma toliko truda ne utrose!

    Ja zivim u 3-cem City-u Sydneyskom; prvi je City Of Sydney, drugi je City of Parramatta, pa je ovaj moj, City of Liverpool. Tu je multikulturalna zajednica, od nekih 190.000 stanovnika, sa nekih 125 nacija. Eto zivimo zajedno, volimo neke, neke i ne volimo, no ko-habitiramo… i sve je u redu. Lokalna uprava, tj opcina po nasem a ovdje “Council”, promoviraju uveliko, komunity aktivnosti, red i zajednistvo. Zastita okolisa je na prvoj agendi. Sretni smo ovdje, da se Australija probudila, prije svih drugih da zastiti okolis, floru i faunu.

    Dakako, kao i svuda u svijetu, 70-te godine imaju puno za odgovoriti. Vrijeme stolica za kavu u obliku bubrega, maslinaste ili narandzaste boje, kad su se starine u smece bacale, je proslo. No mnogo se je starina sacuvalo, zahvaljujuci ljudima, koji su to cijenili. Australska je povijest relativno kratka, no oni koji su Australiju naseljavali, mnogi su i u ono vrijeme starine donosili. Lijepa je ovo zemja i bogata, ne samo mineralima, turizmom, itd.. vec i ljudima, koji ovdje donose svoje tradicije. Hrvati u Australiji su vrijedni radnici, inovatori, vinari, gradjevinari… itd itd…

Leave a Reply