Kuća u Gundulićevoj na broju 12
digg del.icio.us TOP
  Posted February 20th, 2014 by Zdenko  in Purgerska Nostalgija | Jedan komentar

Purgerska nostalgija

Preneseno sa Lupus Portala

VSI TI CAJTI KAJ SU PREŠLI! Kuća u Gundulićevoj ulici na broju 12.
Viš tu hižu v Gundulićevi na broju 12… ti je to škola, a je i navek bila svakakve vrsti. Pa i ova hiža od vugla Varšavske i Gundulićeve je takaj od navek bile nekakšna škola.

Gunduliceva br12Kuća u Gundulićevoj ulici broj 12

Sam ja išel još u osmoljetku v Varšavsku 17 gda su te škole imele z nutarnje strane zajedničko dvorište. Je taj prostor negda dalko bil samostanski vrt… oneg samostana i crkve svetog Vinceka… kaj ide čez Varšavsku i Frankopansku. I gda su to zeli popima su tu bila dvorišta tih škola.

Ona prva hiža od vugla Varšavske je bila stolarska… su praf rekli…  drvodeljska. Su tu šegrtovali budući stolari, a v prizemlju su imeli velku stolarsku radionicu… ih se moglo z vulice čez prozor gledati kak hoblaju, piliju, čavle zabijaju…

A z Gundulićeve do tih stolarof je bila škola takaj za zanatske posle. Su tu išli naukovati automehaničari… precizni mehaničari i vurmaheri. Se zna kaj delaju automehaničari… pa oni precizni mehaničari su bili ti, kaj su popravlali i delali pisaće stroje… šrajpmašine. Pa se zna i kaj delaju vurmaheri… A na broju 12 je bila malo bolša škola… kaj su tu skoro vse same ženske išle. Je to bila… se reče… birotehnička škola. Su se tu mlade puce vučile kancelarijskem poslu, pa je glavno bilo učenje pisanja na šrajpmašini… pa i ono posebno pisanje… stenografija su rekli. Bi ženske gda su završile tu školu lahko postale sekretarice, tajnice, činovnice… al samo tipkačice na stroju.

Gunduliceva ulica3Gundulićeva ulica

Su to v ono vreme bile trogodišnje škole, al su se priznale kakti srednje škole. I tak  z Gundulićeve su bili srednjoškoci, a z Varšavske osmoškolci. I gda bi v školi zazvonil velki odmor, su vsi navalili v to velko dvorišče. Je bilo tu par velkih starih divljih kestena kaj su lepu hladovinu delali.

I bi se tu zmešali vsi skup kak hruške i jabuke. I narafski.. je furt vladala velka konkurencija med tim đakima. Najbolše su prolazili automehaničari… kaj su oni bili kak nekaj posebnog i značajnog… pa onda precizni mehaničari… al njih su fort podcjenivali… kak da pisače mašine manjše vrediju od automobilof. A najlošije su prolazili stolarski šegrti… ti nisu ništ vredeli… su im vikali da su Pinokio… al Đepeto…

Gunduliceva3Gundulićeva ulica

Je to vse išlo do tega da su se po tem dvorištu fort tukli pojedinci, al največ klape.  Jeeeee… v tučnjavama su pak najbolše prolazili praf stolari… su bili nekak jači i žilaviji od drugih. A su pri sebi imeli letve, pa pile, pa šila i ni bila šala z njimi se zakvačiti. A mi osmoškolci smo tu bili kak neutralna strana, a smo stalno nekaj podbadali i onda bi zbrisali z dvorišta. Je oni osmaši kaj su išli v osmi razred su se mogli mjeriti z drugima. Pa sam tak i ja bil z svojom klapom ravnopravni. Su se borbe vodile okol onih ženskih, kaj su išle v birotehničku školu. Su to bile pucke kaj su već fest zgledale kak prave ženske… kaj su se smele doteravati, a se to misli na frizure i obleku. A mi smo osmoškolci vsi imali crne kute… onak trifrtaljne, a osmoškolke dugačke prek kolena. Pa smo se i tak razlikovali od drugih v dvorištu kaj su bili kak civili…

Pa su oni šegrti stolari i automehaničari imali dozvolu pušiti na dvorišču… je to drugima bilo zabranjeno. A smo ja i moja klapa dimil još od petog razreda, pa bi se onda zmešali z tim šegrtima i dimili. Su nas jedino pucice iz naše osmoljetke znale tužakati našim nastavnikima, pa bi onda oni zašli van u inšpekciju. I bi nam ak nas vloviju zaplenili cigaretline i šibice. I onda su najemput došli majstori zidari i napravili zide prek tog dvorišta i smo mi osmoškolci ostali sami v najvećem djelu. A z one druge strane su stolarima skroz zaprli puta na dvorište… tak i avtomehaničarima i onim drugim z te škole. Jedino su ženske z birotehnike dobile malo dvorište.

Gunduliceva2Gundulićeva – jedna od najstarijih zagrebačkih ulica

I za kratko vreme su i nas osmaše preselili v Varšavsku 18… a na naše mesto su došli farmaceuti i kozmetičari. I tak od vseg oneg starog ni ostalo ništ. Kasnejše su velki del dvorišča z broja 17 pretvorili v otvoreno ljetno kino i kazališče… se zvalo ART. Je tu i bil poznati plesnjak… su ga vsako malo zapirali, kaj su se vsaki put vsi poprek potukli. Je došel na loš glas taj prostor i je bil zaprt dugo let. Danas je del tog dvorišča vraćen samostanu i tam opatice držiju špilšul… se veli dječji vrtić.

No da se vrnem na Gundulićevu 12. Početkom šezdesetih su gradski vladari uredili stari derutni podrum spodi te hiže i tam je otvoren prostor gde se sakuplaju i družiju mladi. Pa kak i v svakoj špelunki v našem Zagrebu z tog vremena i tam je tri put na teden bil plesnjak. Je v to vreme bil jako popularan oni engleski pjevač Cliff Richard… kaj je z svojim sastavom The Shadows bil mam za Bitlsima i Roling Stonsima. I je v to vreme igral film kaj ga je snimal ti Cliff… se zval po našem Klub Mladih… mislim da je to bilo v originalu The Young Ones… je to bil muzički film za kerim su vsi noreli, a največ ženske. Taj Cliff je bil fest zgodan, a je još bolše popeval. I ja sam ga fest imal rad i još denes imam vse njegove popefke… kak i od onih Šedovsa kaj su skoro vse same instrumentale svirali.

I tak… podrum v Gunduličevoj 12 je dobil ime: Klub Mladih. Ni to bilo velko prostora,  je moglo stati jedva sto ljudi. Pa su jedno vreme tam svirali razni novopečeni muzički sastavi… se reklo VIS… pa je u nedostatku prostora negdo zmislil da tam treba muziku puštati samo z gramofonskih ploča al magnetofona. I tak je bilo.

Tak je taj klub Mladih postal prvi disko plesnjak na celom onem prostoru bivše države. No za kratko vreme su i drugi to imitirali i pobolšali, pa je i do denes ostalo nepoznato da je zapraf sve prvo počelo v Zagrebu v Gunduličevoj 12. Je taj klub delal još dosta let. Sam i ja z svojim dečkima znal tam dohajbat, kaj bi morti vlovili kakšnu zainteresiranu ženskicu, al je to bilo jako rjetko. Smo se mi šmucali po velkim plesnjakima.

Gunduliceva4Gundulićeva izlazi na Ilicu…

I kaj je tu još zanimlivog. V to vreme su se fest počele nosit one kratke kikljice… minice, pa ženske cipele z onom visokom debelom petom… kaj je vsaka imal jenu kilu… pa najlonke z natom i bez nata… se tak reklo za oni šav, crtu… a su moderne bile one frizure z šiškama… su to v svetu nazvali… Dobar dan tugo… al su se nosile visoko natapirane frizure. Vse to kaj sam nabrojal se ni smelo imati al nositi v školi. Pak su v taj klub z početka dolazile baš ženske z Birotehničke škole kaj je bila gor iznad kluba. Pa su one kaj su bile popoldan v školi bežale v okolne haustore presvlačiti se u moderno. Su to nosile v torbi z sebom. Pak su znale mahati profesorima i nastavnikima kaj su išli doma, a oni su ih jedva prepoznali onak nalarfane za Klub Mladih.

No… već za dva tri leta su ukinuli te zabrane jer se više ni moglo to kontrolirati kakšnom je brzinom vse počelo dolaziti.

DSCN0629Prvi zagrebački neboder na čošku Gundulićeve i Masarikove ulice

Denes već odavno tam nisu stolari, automehaničari i oni drugi. Na mestu stolarof je Katolička gimnazija, a tam dalše je takaj nekakšna Birotehnika… sam se to danas drugčije zove. V Varšavskoj 17 su nekakšni kemičari… a nema ništ ni na onem bivšem ARTu.

Narafski, nema već odavno ni Kluba Mladih… je podrum pak zapušten i je nutra nekakvo skladište…

Vas poštivlem i pozdravlam.
Da ste mi gesund !
Mario Cicigoj-Družinec (Mekon) iz Zagreba Grada

Još malo iz povijesti Gundulićeve ulice
Gundulićeva ulica nosi svoje ime od 1889. g. kad se obilježavala 300. godišnjica rođenja Ivana Gundulića. U dućanima i na ulici prodavala se remenarska roba (otud joj prvo ime Riemer Gasse), domaće platno i seljačko rublje. Kako su štandovi klobučara, opančara i postolara sužavali ulični prostor trgovanje takvom robom preselilo se 1923. g. na Stroossmayerov trg.

gunduliceva_ulica_sl_1Gundulićeva ulica nekada

Prva kuća desno, Gundulićeva 6, u kojoj je danas u prizemlju prodavaonica slušnih aparata „Bonitech“, a nekad bila trgovina i servis šivaćih strojeva „Bagat“, pa prodavaonica cipela „Bata“. Sa početka 20. st. bila je u vlasništvu Ivana i Dragutina Dvornik. U Državnom arhivu Karlovca saznajem da Žiga Rehnitzer 14. lipnja 1930. g. moli Gradsko poglavarstvo da donese odluku o pregradnji prizemlja, a 9. rujna 1941. godine, dobiva odluku o konačnom rješenju dozvole za gradnju kućne kanalizacije u vlastitoj kući.

Slijedeća kuća, Gundulićeva 5, jedno je vrijeme bila u vlasništvu Wienberger Samuela, koji moli dozvolu od Gradskog poglavarstva za uređenje dućanskih vrata i prozora na svojoj jednokatnici a prema nactu ovl. graditelja ing. Dragutina Dvornika.

Na broju 4 od godine 1902.-1950. staklarsku trgovinu ima Josip Birnbaum koji 28. marta 1904. moli Gradsko poglavarstvo gradjevnu dozvolu za adaptaciju njegove kuće u dvorišnom krilu, kao i da može pročelje svoje kuće providiti portalima. U kući je dugo godina u drugoj polovini 20. st. bila prodavaonica namještaja „Šavrić“ Zagreb. Dvokatnicu, Gundulićevu 3, 1901. g. od Gjure Trontla kupuje Marija Pacel, koja 25. travnja 1906. moli Slavno poglavarstvo Slobodnog i kraljevskog grada Karlovca gradjevnu dozvolu, jer je nakanila proširiti ulaz na pročelju u lokal lijevo od glavnog kućnog ulaza za 30 cm obostrano. “Spomenuti lokal iznajmila sam za tjeranje draguljarskog posla, te pošto se uslied pomanjkanja mjesta izlog smjestiti nedade, prošireni ulaz služiti će kao izlog i ulaz koji će biti providjen željeznim zastorom.“ Kuća 1922. g. postaje vlasništvo Šandora Eislera, a 1925. Šandora Weissa, koji uvodi priključak kućne kanalizacije na gradsku mrežu 1941. g. prema nacrtu ing. Filipa Hekscha, ovl. gradjevinskog inženjera.

3-Gunduliceva_ulica_ZagrebNa početku Gundulićeve ulice, od Ilice, danas su kafići

Tridesetih godina na drugom katu kuće imao je odvjetničku pisarnu dr. Ivan Graho (kaže Z.Gursky). Bio je gradonačelnik od 1936.-1939. S dužnosti je odstupio radi odnosa režima prema Karlovcu, ali i zbog spora sa stranačkim kolegama oko upravljanja gradskom imovinom. Za njegova mandata izgrađena je gradska kanalizacija, a Markezijeva ulica (Kralja Tomislava) povezana s Domobranskom. Nije odobravao režim NDH, pa 1942. odlazi iz Karlovca (Karl. Leksikon).

Posljednja u nizu je uglovnica Šebetićeva – Gundulićeva, kuća veletrgovca Jakšića, čija se kćer Katarina udala za Franju Türka st. Smatra se da su potomci Franje Tűrka ml. kuću prodali oko 1880. tvorničaru kože Andriji Jakilu.

Napisala: Biserka Fabac

Serbus i najte kaj zameriti.

Follow Zdenko’s Corner on Facebook !

Share



Tags: ,



Imate komentar?
Ako imate svoj komentar ili svoje mišljenje koje želite podijeliti, pošaljite mi email ili ispunite dolje predviđena polja za vaš komentar. Svi komentari će biti prethodno pregledani, ispravljeni da budu korektni, pa će tek onda biti objavljeni.

Pošaljite svoje vlastite opise putovanja sa ili bez bicikla, izvještaj sa neke utrke ili možda članak iz povijesti Zagreba ili biciklizma u Hrvatskoj. Na ovim stranicama već imam više od 400 priča i biti će mi drago objaviti sve vaše priče, koje zadovoljavaju kriterije, po pitanju tema na ovome blogu. Pretraživanje ovih stranica omogučeno je na vrhu glavne stranice bloga sa desne strane. Isto tako na vrhu svake stranice nalazi se opcija za prevođenje ovih stranica na druge jezike.

Pošaljite svoje komentare na email adresu: zdenko@zkahlina.ca

Jedan komentar to “Kuća u Gundulićevoj na broju 12”

  1. Comment by Prof.Jurica Grakalić Dr.h.c.:

    I OPET BI SE NADOVEZAL NA PRIJATELA MEKONA, MAKAR GA NE POZNAM,I NJEGOF NAPIS O GUNDULIĆEVOJ VULICI. SE KAJ JE MEKON REKEL JE TOČNO. MEGJUTIM MENE VEŽE ZA TU VULICU MOJA AKADEMIJA GDI SAM ŠTUNDJERAL ŠEZDESETIH LIJET PROŠLOGA STOLETJA. ZMED AKADEMIJE I MUZIČKE ŠKOLE VATROSLAV LISINSKI JE BILA BIRTIJA KAJ SMO JU MI ŠTUDENTI ZVALI “DEKANAT”. PREK PUTA JE BIL STOMATOLOŠKI FAKS, GDI SMO SE ZESTAJALI,NEKAJ MALO POKLOPALI,
    SPILI KAKVU KAVICU, SOK ILI NEKAJ DRUGOGA F PAUZAMA PREDAVANJ ILI ISPITOF. TU SMO SE DRUŽILI, UPOZNAVALI PUCE PREK Z STOM. FAKSA ILI ONI NAŠE PUCE S AKADEMIJE. NA VUGLECU JE BILA KAVANA KORZO KAJ JE DENES ZASBIJENA Z DASKAMI I PRAVO JE RUGLO ZAGREBA. VU GLAZBENJAKU (HRVATSKI GLAZBENI ZAVOD) SU ISTO TAK BILE ČAGE NA KOJE SI MOGEL DOJTI Z AJCUGOM I S KRAVATLJINOM I FINO SE PONAŠATI, JERBO TAM SU DOLAZILE PUCE I “FINI” DEČKI IZ POZNATIH ZAGREBAČKIH OBITELJI. MI “PROLETERI” (RETKO KO JE IMAL AJNCUGA I KRAVATLJINA)AK SMO ŠTELI DOJTI NUTRA NA ČAGU, SMO PROSILI ONOGA KOJEG SI POZNAL ILI KOJI TI SE ČINIL DA JE FEST DEČKO DA TI JE HITIL KRAVATLJINA KROZ PROZOR GLAZBENJAKA. JASNO, KAK SMO BILI ONAK BOGEČKI OBLEČENI, PUCE TE BAŠ NISU PREVEČ PREŠTIMAVALE, AL KAD SU ČULE DA SI ŠTUDENT, I DA NISI NEKI ZALUPANI KUMEK, JE ONDAK SU TE NEKAK DRUGAČE GLEDALE, JERBO SI BIL “GOSPON ŠTUDENT” KENE. DOBRO SE SEČAM DA NA PREDAVANJA NIS MOGEL ITI BREZ KRAVATLJINA. A NEDAJ BOŽE DA SI DOŠEL NA ISPIT BEZ KRAVATLJINA TI JE PROFESOR MAM DAL INDEKSA I PRIJAVNICU NAZAJ I REKEL KOLEGA DOJDITE NA ISPIT SLEDEČI PUT I PRISTOJNO SE OBLEČITE, OVAK BUDUČI AKADEMSKI GRAĐANI NE DOLAZIJU NA FAKULTET. JE TAK JE TO NEGDAR BILO. O TEMPORA (NIJE TEMPERA) O MORES, KAJ BI REKLI BOSANCI.

    SRDAČNI POZDRAFČEKI I NAJTE KAJ ZAMERITI, J.GRAKALIĆ

    P.S. KAD BUM DOŠEL V ZAGREB I VLOVIL MALO CAJTA BUM POISKAL G.CICIGOJA-DRUŽINCA

Leave a Reply