pri Trgu Športova
digg del.icio.us TOP
  Posted November 16th, 2014 by Zdenko  in Purgerska Nostalgija | 3 komentara

Purgerska nostalgija

Sastavio: Mario Cicigoj-Družinec

VSI TI CAJTI KAJ SU PREŠLI! Čez vulice i čez trge… moje špancirancije.
Ščera sam imel nekakšnog posla zbaviti tam okol Trga Športova. A ti je to tam prek štreke kak bi išel na Novu, Cestu mam od Magazinske ceste. A ta Magazinska Cesta ni ništ posebnog… z jene strane ajzenban, z druge livade i šikara i ona propala fabrika Šport Heruc. Malo nutar tega je ogromni plac… travniki i ona ogromna hala kaj ju zoveju Dom športova.

zg54022Danas Trg Krešimira Ćosića – nekada Trg športova i Dom Športova

Pa to zgledi kak kakšni hambar za avijone z drugeg svetckog rata. Su to zgradili z početka sedamdesetih, kakti najvekši natkriti športcki prostor… su tu špilali največ košarkaši, rukometaši… a zapraf je najvažnejši posel tu bil održavanje raznih priredbi, narafski muzikalnih. I tak vse do denes, samo kaj se vse skup začelo raspadati. Po zimi nutar narediju leda i ono sklizališče, a po letu kakšni koncert oneh kaj delaju velku galamu i se tu još delaju izložbe cuckof.

zagreb 240107 dom sportova trg kresimira cosica foto marin tironi -arhiva-Sportski kompleks Doma sportova je sagrađen 1964. godine.

A vse okol zgledi kak da su tenkovi z Afganistana prešli… su na ti Trg športova davno deli betonske kulir ploče, a zmedi njih poslagali cigle. Je to bil negdo spametni? Je valjda i taj kakšnu nagradu za glupost dobil. No, su te cigle strulile, kulir se razišel, beton spucal i zdaj to zgledi kak betonska njiva, po koji nit vrapci nemreju skakati… je spredi tega ogromno parkirališče i narafski se mora platiti. Jedin kak nekak zgledi su velki travniki i nekaj malo dreva… breza.

zg54018Skulptura ‘Košarkaši’.  AUTOR: Stanko Jančić (1991 godine)

Pogleč… to je nekakšna umjetnička se veli skulptura. Bi to tu trebalo prikazivat nekolko košarkašof kak skačeju v vis za loptom. Ali lopte nigde ni, to si moraš zamislit. Pa nekaj drugo mene svrbi. Ja znam da su ti košarkaši visoki mladi ljudi, športaši i da takšni nemreju biti nakakšni debeli kak oni kaj gvihte dižeju. Moraju biti onak šlank… Ali ovi tu na ti skulpturi zglediju kak da v Avšvicu špilaju košarku. Ih je umjetnik naredil tanke kak komarce. Tak z daleka opče nemreš zaključit da to ni morti velka brezova metla… tek zbliza bolše vidiš kaj je to.

zg54013Zimsko plivalište “Mladost” na Trgu Krešimira Ćosića (nekada Trgu sportova)

A malo dalše je stareši del teg trga. Ima tu čak i jena… se reče fontana. Po letu ima i nekaj malo vode da se bar taubeki moreju osvežit. I tu je jen… veliju športcki objekt. Je to stari, najstareši natkriti bazen za kupanje i plivanje v Zagrebu. Se zove bazen Mladosti. I je tu bil i prije neg je ti trg nastal. Je to bila Daničićeva vulica. Negda mu je to ime ‘Mladost’ pasalo, pa nakon skoro šezdeset let kaj postoji, ni to ni blizu Mladosti. Na velku žalost Zagrepčancof kaj voliju plivati, to je jen od samo tri velka bazena v Zagrebu. Pa zapraf nit ni baš tak velki. Ni čak ni olimpijski, neg pol manjši. Negda su tu špilali i trenirali športaši plivači, pa oni kaj skačeju v vodu, pa oni kaj loptu gajnaju po vodi se reče… vaterpolisti. Pa je vse još i denes v funkciji, a Zagrepčanci tu moreju dojti plivati samo na par vur na dan. Pa ih nekaj i dojde rano vjutro gda je slobodno za građane.

A sami ti bazen je denes jako upitne čistoče. Je pun oneg smrdlivog klora, pa su keramičke pločice v bazenu napol otpale. Je vse sklisko od oneh zelenih algi, stekla su okol tak zamusana da sunce nemre projti i da tri put bolše svetli. A one garderobe su kak na kakšnem starom ribarskom brodu, drvo na podu trulo, žbuka otpada z zidof. Tuševi ne rade, a voda je bolše mrzla neg topla. I još za to vse se plača skupa vulaznica.

zg54019Dom sportova s fontanom “Kupačica” Luje Lozice

A ja sam tu negda redovno dolazil, gda smo mi đaki išli v peti razred osmoljetke. Onda su nas tu pelali dva put na mesec kakti mesto one fiskulture v školi. Je to bilo tam prvom polovicom žezdesetih. Je onda još ti bazen dobro zgledel i je bilo lepo tu dojti. Ak negdo od đakof ni znal plivati tu je imel priliku za navčit, a to se vučilo v jenom manjšem bazenu kaj je bil v podrumu spodi teg velkog. Denes več ni v funciji.

No, smo mi tu đaki dolazili i bi znami išel i nastavnik fiskulture i još kakšni nejgof kolega. Je nas bilo v razredu skup z curami prek pedeset. A tu smo bili skup i curice i dečki. I bum ti rekel da smo mi fakinčeki tu zapraf, prvi put začeli te naše cure z razreda gledeti z velkim očima. Smo mi dečki bili v kupačim gačama, a curice v onim jednodelnim badekostimima. Pa smo mi mam več prvi put gda smo došli zapazili da te naše curičke su začele pupati. To znači da smo primetili prek teg badekostima gda se namoči kak curicama stršiju maleni ciceki. I tak je meni taj denes ofucani bazen ostal v lepom sečanju…

zg54014Spomenik Franji Bučaru iz 1991 godine. Autor: Kosta Angeli Radovani

Viš ovo ti je spomenik onem Franji Bučaru. Dr. Franjo Bučar (1866 – Zagreb 1946), je bil hrvatski književnik, književni povjesničar i sportski djelatnik. Se taj taki fest školal po celi Evropi i je rad se bavil raznim športovima. I gda se vrnul v svoj Zagreb je imel zaključka da tu pri nam nema skoro nikakšneg pravog športa. I je on bil taj kaj je začel otpirat nova športcka društva, onak kak je to videl v inostranstvu. I je dobro napravil… je naš Zagreb v to nejgovo vreme bil poznati kak športcki grad. I su mu zato zdigli spomenika. Baš tu na tem ofucanom Trgu Športova…

Pa meni ni poznato gdo je ti spomenik Franji Bučaru naredil, ali taj ni bil baš saf pri sebi. Ga je naredil kak trifrtalnog človeka, ga je mogel i dvajset centimetrof vekšeg naredit kakti normalno velkog. I k tomu ga je naredil da bolše sliči na nekakšneg kriplavog Argentinskeg hacijendera neg na Zagrepčanca… No, pa nebumo hencljivi zbog tega …

Vas poštivlem i pozdravlam.
Da ste mi gesund !
Mario Cicigoj-Družinec (Mekon) iz Zagreba Grada

Tradicionalni neoficijelni zimski “Sajam skijaške opreme” kod Doma sportova [GP 2013.Tradicionalni neoficijelni zimski “Sajam skijaške opreme” kod Doma sportova

Malo o Domu sportova:
Dom sportova je kompleks sportskih dvorana i ostalih sadržaja sagrađen između 1964. i 1972. godine po projektu arhitekta Vladimira Turine uz suradnike Borisa Magaša i Mladena Vodičke. Do gradnje Doma sportova većina sportskih događaja se odigravala u do tada najvećoj zagrebačkoj dvorani, Kutiji šibica, koja je zbog neadekvatnog gledališta bila premala za veće sportske događaje.

Dom sportova otvoren je egzibicijskim nastupom košarkaša Europe i USA 17. lipnja 1972. Dugi niz godina trg ispred dvorane se zvao Trg sportova, da bi nakon prerane smrti jednog od najpoznatijih hrvatskih košarkaša, Krešimira Ćosića, trg bio prozvan po njemu.

zg54023Trg Krešimira Ćosića – nekada Trg športova

Dom sportova obuhvaća osam sportskih dvorana od kojih su najpoznatije dvorana-1 (tzv. Ledena dvorana), koja se zimi pretvara u klizalište i hokejašku dvoranu, a upotrebljava se i za razne dvoranske sportove, koncerte i druga događanja kada može primiti do 10.550 posjetilaca, te dvorana-2 (tzv. Mala dvorana), koja je rezervirana za razne dvoranske sportove i može primiti do 4.000 gledalaca.

Dom sportova je niz godina bio domaćin košarkašima Cibone u njihovom zlatnom razdoblju kada su osvajali naslove prvaka Evrope, rukometašima Zagreba, hokejašima Medveščaka… a ugostio je i niz dobro posjećenih koncerata (u 80-ima Hipodrom, Talking Heads, Gang of four, Classic Nouveaux …).

Nakon Doma sportova sagrađen je još Dom odbojke, Košarkaška dvorana Dražen Petrović te naposlijetku Arena Zagreb. Zanimljivo je primjetiti da je Arena Zagreb prva veća sportska dvorana izvan Trešnjevke, a na Trešnjevci se nalaze i dva od tri zatvorena plivačka bazena (osim bazena Utrina), dakle na Trešnjevci je daleko najveća koncentracija sportskih dvorana i plivališta u Zagrebu!
(Sastavio: Vanja);

bazen mladostZimsko plivalište “Mladost”

Zimsko plivalište “Mladost” u Žajinoj (Daničićevoj) ulici
Zimsko plivalište “Mladost” na Trgu Krešimira Ćosića (nekada Trgu sportova) je sagrađeno 1958. To je bio prvi zatvoreni sportsko-rekreacijski plivački objekt kod nas, a za grijanje bazenske vode koristio je otpadnu toplinu iz tehnološkog procesa obližnje Elektrane-toplane.

DSC03944-70Plivalište “Mladost” na Trgu Krešimira Ćosića [GP 2013.]

Projekt arhitekata Franje Bahovca, Vladimira Antolića i Božidara Tušeka je dobio 1952. godine prvu nagradu na natječaju i iz njega je Franjo Bahovec izradio izvedbeni projekt. Bazen je dimenzija 25 x 16 metara, dubine 1,8 do 3,8 metara, sa šest plivačkih staza. Nosiva konstrukcija zgrade je od betona (osim krova bazenske dvorane), a čelični rešetkasti nosači polumjera zakrivljenosti 25 metara imaju raspon od 30 metara, do tada najveći raspon za takvu montažnu konstrukciju.

335_3501-70Plivalište Mladost sa sunčalištem [2005.]

Prvi projekt za veliko javno kupalište u Zagrebu s bazenom, kinom i restoranom je bio napravljen već 1921. godine, no nikada nije ostvaren, a nije poznata ni lokacija na kojoj je bio zamišljen.

1937. je izrađen projekt velikog bazenskog kupališta na lokaciji vrlo blizu današnjega, u prostoru omeđenom Selskom, Zagorskom, Trakošćanskom i Samoborskom željeznicom, u blizini Gradske električne centrale i Gradskog vodovoda, otprilike na mjestu gdje je danas velika livada te igralište za hokej na travi. Trebala su se graditi tri nenatkrivena bazena.

(Podaci preuzeti iz rada Ariane Štulhofer: Prilog istraživanju povijesti izgradnje športsko-reakreacijskih objekata u Zagrebu, 1995. godine)

Serbus i najte kaj zameriti.

Follow Zdenko’s Corner on Facebook !

Share



Tags: ,



Imate komentar?
Ako imate svoj komentar ili svoje mišljenje koje želite podijeliti, pošaljite mi email ili ispunite dolje predviđena polja za vaš komentar. Svi komentari će biti prethodno pregledani, ispravljeni da budu korektni, pa će tek onda biti objavljeni.

Pošaljite svoje vlastite opise putovanja sa ili bez bicikla, izvještaj sa neke utrke ili možda članak iz povijesti Zagreba ili biciklizma u Hrvatskoj. Na ovim stranicama već imam više od 400 priča i biti će mi drago objaviti sve vaše priče, koje zadovoljavaju kriterije, po pitanju tema na ovome blogu. Pretraživanje ovih stranica omogučeno je na vrhu glavne stranice bloga sa desne strane. Isto tako na vrhu svake stranice nalazi se opcija za prevođenje ovih stranica na druge jezike.

Pošaljite svoje komentare na email adresu: zdenko@zkahlina.ca

3 komentara to “pri Trgu Športova”

  1. Comment by Slavko Trnka:

    Dragi Zdenko, nemrem a da nekaj ne napišem: Posve sam nesklon tome da se o Trgu sportova tak pežorativno piše, pošto dobro znam da je bazen, pa potom sportska dvorana u doba kada su sagrađeni bili vrlo atraktivni i funkcionalni. Naravno, zdošli su se posle tolko let, a znamo da love nema. Pa ipak taj cijeli prostor sa hotelom ”Panorama” svojim izgledom još uvijek se nema čega sramiti. Tu čitam same neke negativne opaske, a prosim lepo svi znamo kak je to područje nekad zgledalo. U Magazinskoj je bila ”cajnkerica” kam se je dovozilo na otkup sve moguće smeće. Kak je to zgledalo neda se opisati (danas tak zgleda samo moja napuštena djedovina u Ivanečkoj ulici, koju su nam uzeli također za još jednu cajnkericu). S druge strane prema jugu je išla Metalčeva ulica, koja je dobrim djelom starim daskama zatvarala nogometno igralište (prvo ”Šparta” a potom ”Metalac”).
    Danas cijeli kvart ima nove lijepe vizure ima posve svjetski izgled. Nebum više! To je moj kvart i nedam ga! Drago mi je da u drugom djelu gospodin Vanja nam daje pravu sliku Trga, koja je objektivna i stručna. Svaka čast! A budimo malo i optimisti, pa se nadajmo da bu se ovo kaj već nije dobro, popravilo kad dojde na red.
    Gospodine Zdenko, primite srdačne pozdrave Vi i Vaši i dalje Vas redovito čitam !
    Slavko. Zagreb, 16. 11. 2014.g.

  2. Comment by Zdenko:

    Dragi Slavko,

    je ima malo prevec negativnosti… slazem se, ali svako ima pravo na svoje misljenje, kao i na svoje videnje tog kvarta. Hvala vam za vas komentar, jer upravo takve komentare trebamo!!!

    Pozdrav Zdenko.

  3. Comment by Prof.Jurica Grakalić Dr.h.c.:

    I ja se sečam tog “zenbača” v Daničićevoj vulici kam smo išli na plivanac i, kak veli Mekon, tam smo gledali naše puce iz razreda, puni su tam nafčili plivati i bil je to događaj tam otiči. Kak veli gosp. Trnka ni ja se ne bi složil ž njegovim (Mekon) komentarom, jerbo ta celina Bazen, športna dvoran i okolne zgrade) dobro zgledi. Druga je stvar kaj je sve zapušteno, oronulo i neodržavano godinama. I ak se nekaj kaj je dobro napravleno ne održava z leti propadne i ondak moraš imeti hrpu penez da to obnoviš. Mi se furt tak odnosimo (ja ne) do sega i ondak se čudimo kak je to se propalo. Curi žleb, al se taj 1m žleba ne zameni dok ne odpadne pol fasade. Za jene meter žleba ni penez, al za pedeset metrof fasade je. Pa gdi je tu logika?
    Nego pital bi gospona Trnku gdi se more dobiti kniga o zagrebačkim kinima?
    Pozdrafček iz dežele, Jurica

Leave a Reply