E MOJ RISTA, MOJNE TISRA!
digg del.icio.us TRACK TOP
  Posted September 12th, 2014 by Zdenko  in Purgerska Nostalgija | 4 komentara

Purgerska nostalgija

Sastavio:  Mek

Bilješke iz mog života
Ovo je za one kojima Zagreb nešto znači i koji znaju kaj je to pravi zagrebački govor iliti šatra- pravi zagrebački sleng. To se još zove „purgerski” jezik.

kaptolitrg20651Jelačić plac

Jelačić plac je kak i navek prije poldan pak pun ljudi. Znova se pitam,  jel neko u Zagrebu dela. Svi su kafići puni. Terase Gradske kavane, Dubrovnik hotela, Male kavane kod Pikovog prolaza, sve je puno. Stari i mladi sediju i cugaju ekspresicu, škropec ili gembač. Stari penzići, onak zbigecani za misu, v ajncugu kaj pamti i bolja vremena, s kravatom ispod friško obrijanog, od bora zgužvanog lica, držiju cajtunghalter, sa tek izašlim Večernjakom. Neki pak sa svojim sugovornicima žlabraju o politici ili se žaliju na doktorove dijagnoze, koje nemaju veze s onim, kaj su pročitali v cajtungu u rubrici „Savjeti liječnika”. Tu i tam pogledom ispratiju mladu pucu u prolazu, uz uzdah, ko da veliju, di su ti cajti?

 tkalca2

 Jedan je par napuštal stol Male kavane, i ja sam pružil korak da se sjednem i da odmorim noge, jer sam od Iličkog placa do sim došel pješke. Tam sam na placu antikviteta išal pogledati kaj se tam nudi i kak bi mogal utržiti onih par starina kaj mi u holckomoru skupljaju prašinu. I onak baš nisam bil baš pri kinti, al sam si ipak naručil jednog crnog Tomislava. Zavalil sam se u naslonjaču i pogled mi se zgubil u masi prolaznika, a misli ko zna kud. Dugo me tu nije bilo. Kak sam se preselil u Novi Zagreb, dolazak sim je postal prava rijetkost. Baš sam se opustil i žival u žagoru oko mene.

- Oprostite, kaj je fraj stolac polek vas?

 Glas čovjeka mojih godina me trgnul iz mojih misli. Kak da mu velim jel slobodan ili nije, kad je on već, dok sam se ja snalašal, on je već sjel za stol.

- ‘bemti… Baš mi je nekak teški ovaj dan. Otišal sam kupit cajtunga, hebiga, pak se nikam ne žurim. Doma je veliko pospremanje, a ja di god sjednem u materinu, smetam…

-  Je, baš tak…

-   Baš vas gledam, sve mi se nekak činite poznatim? Jeste tu negdje iz kvarta?

-   Moglo bi se tak reč, odrasal sam gor u Medvedgradskoj.

-   ‘Bemti, a ja sam pak iz Draškovićeve. Kaj ne veliš? Znači da si išal u Kaptolsku školu? Ko ti je bil razrednik?

-   Ja sam imal rasku, Cviku…

-   ‘bote, moj je bil Šareni, upimat, baš zaje… prof. Onda se sjećaš Stipke, baš je bila šut ženska.

-   Kak se je nebi setil, onak španjolski tip, rasna crnka, cijela ju je škola volila… bila je super… prof, čovjek, prijatelj, sve…

-   Ma rista, kaj ne lišve, pa smo si generacija, odma sam videl da si kinfa… a ne kaj god faca s placa… u racku, kak je svijet mali…

-   Je, baš tak, a Zagreb samo malo veće selo.

-   Prav veliš. U materinu, kolko je let prošlo, ‘bote, više od četri banke?

-   Kaj četri banke? To ti je kinfa, pol stoljeća… žišku kaj ti limve?

-   ‘bote rista, kak si ti stari, kak Metuzalem…

-   Hebi se, a ti si mlad ko rosa u podne…

-   Joj kinfa, kaj je to zbilja tak davno bilo? ‘bemti, još ko jučer, sam išal na ribičiju na čagu, dok su tam svirali „Crveni koralji”…

-   Kaj god, prije njih su svirali „Globusi”, a pjeval je Alac.

-   A u racku, baš si zabanje jerfra, kak si se njega spomenul? Bog te maznul, kad je to bilo. Da Emir se je zval. To su bili cajti.

-   On i ja smo skup odrasli, a naši starci su delali u istoj firmi. Ja sam dugo mislil da je rok’n roll izmislil Tomy Style, kaj sam film o njemu gledal na terasi kina Lika. On i njegova gitara u ritmu roka. Kaj je onda bil Elvis Presly?

p70901241hs-   Sad si me podsjetil, znaš onaj film „Amerika noću”, ponorel sam kak su tam čagali rok…

-   Je, tam sam i ja prvi put videl Pleterse i onog njihovog mršavog basa, kaj je pjeval ko iz bačve, you never know… a rok sam čagal tak dobro da su na Ribičiji frajeri prestali čagat i napravili su krug oko mene i mojeg komada i pljeskali u ritmu, a Alac je skočil z bine dol s mikrofonom i čagal i pjeval kraj nas…

-   Ma odi u racku, kaj si to bil ti? ‘bote, toga se i ja sjetim, još mi je Sexso rekal, gle maloga, kak je pravi… a komad ti je bil pravi… imala je tak dobru capu.

-  Je, to je bila moja susjeda Cvrčak. Jako smo se dobro slagali, iako smo bili samo susjedi i prijatelji.

-   Daj, biseje, još da ti povjerujem? A Ribnjak je bil tak lijepi park…

-   No da, onda sam bil takav, mlad i „neukusan”, volil sam čagat, pa sam išal i u Glazbenjak, di su svirele Bijele strele, i tam sam prvi put čagal M-madison. Bilo me je u Studentskom, Brešći i Tucmanu…

-   Nisam baš bil neki čager, a taj madison mi se takaj ni baš nekak dopal.

-   Imaš praf, ja sam čagal sve do ća-ća-ća, twista, a madison mi je bil grupnjak, koji mi se nikak ni dopal. Kužiš, ja sam uvjek rekal da je čaga nekaj, kaj dvoje  skup radi, gradi i uživa. Svaki pokret je bil naznačen, kak da smo si govorili. Morali smo se dobro kužit, a pogotovo na bacanjima prek leđa ili sa koljena na koljeno…

-   ‘benti mater, to su bili lepi cajti… da si pogleč ove klince danas… to je droga, cuga, svi su nekak napušeni, anemični…

-   Daj rista, mojne tisra. Kaj smo mi bili nekaj drugo u očima onih kaj su drmali polku, valčeka, swing ili rašpu? I mi smo se furali na svoj način i kopirali amere. Bili smo frajeri, kužiš kaj ti velim, a onda su dolazili drugi kaj su kopirali nas i šteli biti frajeri, a ostali su samo kopije i to neusplešne…

-   Praf veliš. Hegiba, nisi bil niš ak nisi imal „rifle” ili „liovke” a šuze su morale biti špičoki…

-   …a zurke, visoke kokotice…

-   Da, kinfa moj, mi smo bili klinci, kaj su slušali Krkljuš Zvonćeka, Rajku Vali, Ivu Robića i Anicu Zubović. Posle smo slušali radio Luxemburg i skidali R. Charlesa, Paul Anku, Presya, Chaby, Pat Bone…

-   U Wariete smo išli se smijat Braci rajsu i Vikiju Glowacom, a kasnije na „Prvi pljesak”, od kud su se otisnuli mnogi, kao Marko Novosel, Šerfa i drugi…

-   Je, to je bilo ono vrijeme „Mame Huanite”, „Mustafe” i „Marine”

-   Kada smo pratili Sanremo, sa Modunjom, Ritom Pavone, Boby Solo i Adriano Čelentanom…

-   Još se sjetim magnetofona, kaj su imali špule tanke čelične žice, a posle ju je zamjenila najlon magnetna traka, a grafitne ploče su zamjenille vinilke.

-   U kinima smo gledali Tarzana sa Weissmillerom, westerne sa John Waineom, mjuzikle sa Marim Lancom ili Luis Mariano…

-   Ja sam prodaval duge pred kinom, a murja nas je ganjala, ko i švercere kaj su prodavali čuke, vure iz Trsta…

-   Ja sam pak imal sva zagrebačka kina zabadaf, kaj mi je rista delal u kinematografima.

-   ‘bate ćuk, zato tolko znaš o filmovima…

-   Kak ne, nije bilo filma kaj nisam gledal, a ko klincu su mi se njaviše dopadale serije filmova sa Čaplinom, Stanilom i Oliom, a da ne velim sa Dany Kayem…

-   A sad je i to Prohujalo s vihorom

-   Kaj si zabravil naše šveranja na treski, skakanje na nju ili iz nje u najvećoj brzini

-   …a kolko sam se puta vozil na pulferu, danas to klinci ne delaju…

-   …kak bi delali, kad današnji tramvaji nemaj pulfera, a vrata su ravna sa treskom, pa za koj racku buš se primil?

-   Na, ‘bem ti mater, pogleč tam preko puta, na južnoj strani Jelačič placa, tam gore na krovu je bila sova Interpublika.

-   Kak se nebi setil, kak je mahala krilima…

-   Ispod nje su dalmoši imali svoju špicu, a sova im je hladila usijene glave…

-   Tam desno, iznad Rukotvorina, na čošku, kaj je tam bilo?

-   Hebi se, tam je bil Cromosov maler, kaj je mahal z pemzlom…

-   Je to je bil maler, kaj smo rekli da je političar, kaj dobro mala sve u šesnaest, i to još tak javno. A reči ti meni, kaj je tu bilo iznad nas?

-   Je tu na sjevernoj fasadi je bilo platno, veliki ekran, di su nam prikazaivali na večer filmske novosti i po koji film. Bilo je reklama i crtića.

-   Je, takvo kino platno je bilo i na trešnjevačkom placu.

-   Viš tu pred nama je bila prometna cesta, a prometom je ravnal prometnik Meho, najpopularniji milicajac u Zagrebu.

-   ‘bate Meho, za blagdane je kraj njega bila velika hrpa darova kaj su mu zagrepčanci donosili.

-   Stani malo, daj se zaustavi. Čaše su nam prazne, konobar, daj mi još jednog gembača, a prijatelu, još jednog Tomislava…

-   Imaš praf, baš smo se zalaufali, a dođi bliže da ti velim u povjerenju, kaj ne vidiš, ‘bate vrabac, svi su oko nas prestali razgovarat i pretvorili se u jedno uho?

-   ‘bate ćuk, imaš praf, baš smo se zaraubali. Evo konobara.

-   Gospodo izvolite vaše piće, cijeli račun je plaćen…

-   Ups… kome trebamo zahvaliti na časti?

-   Sve je u redu, živili i u zdravlje.

-   ‘bemti sveca, to još nisam doživel, prvo kaj sam srel tebe rista moj, nakon tolko let kaj se nismo vidli, pa čak se u ono doba nismo niti nekaj družili, ‘bate ćuk, a tolko imamo zajedičkog, da bi mogli do iznemoglosti ovak. ‘bemti sve, toga nema…

-   Ajde rista mojne tisra, samo smo otprli ventile sjećanja, okrenuli stranice naših života u rikverc i fala Bogu, imamo se čega sjećati…

 -   Još nismo ni spomenuli naše škvadre iz kvarta, Lolu i njegove klince, Cobru, Dugog, Šerifa, Bačvicu i…

-   Sad bi mogli doma na ručak, do ka dojezdim do Mojeg sela, a ti si tu u kvartu. Bilo mi je više neg zadovoljstvo i nemrem reč kak drago da smo se sreli.

-   ‘bemti, baba mi nebu vjerovala kad joj ispripovedam kog sam srel, jer vjerujem da te i ona zna. Dali smo si adrese i brojeve, pak bumo rekli, nastavak slijedi.

-   Bok rista moj, daj da te kušnem, tak mi je drago…

-   Ajka češho, buš me rascmizdril. Bok i pozdravćek doma…

 zg_oliver_twist_pub

p70901875tg

Ako želite čitati ostale blogove od Mek-a , posjetite njegovu blog stranicu ovdje:

http://1-mek.bloger.hr/

Serbus i najte kaj zameriti!

Follow Zdenko’s Corner on Facebook !

Share



Tags:



Imate komentar?
Ako imate svoj komentar ili svoje mišljenje koje želite podijeliti, pošaljite mi email ili ispunite dolje predviđena polja za vaš komentar. Svi komentari će biti prethodno pregledani, ispravljeni da budu korektni, pa će tek onda biti objavljeni.

Pošaljite svoje vlastite opise putovanja sa ili bez bicikla, izvještaj sa neke utrke ili možda članak iz povijesti Zagreba ili biciklizma u Hrvatskoj. Na ovim stranicama već imam više od 400 priča i biti će mi drago objaviti sve vaše priče, koje zadovoljavaju kriterije, po pitanju tema na ovome blogu. Pretraživanje ovih stranica omogučeno je na vrhu glavne stranice bloga sa desne strane. Isto tako na vrhu svake stranice nalazi se opcija za prevođenje ovih stranica na druge jezike.

Pošaljite svoje komentare na email adresu: zdenko@zkahlina.ca

4 komentara to “E MOJ RISTA, MOJNE TISRA!”

  1. Comment by Vera:

    bas je super, prava zagrebacka nostalgija a takoder i podsjecanje na mlade dane kad smo zivjeli u tom okruzenju!!!

  2. Comment by Mek:

    Jako sam ti zahvalan da si dodal lijepe fotke, nek uživaju oni kaj Zagreb u srcu nosiju!

    Pozdravćek!

  3. Comment by Prof.Jurica Grakalić Dr.h.c.:

    MEK SE JE RASPISAL, AL PRAF ZA PRAF TAK JE BILO. ITEKAK SE DOBRO SEČAM SVEGA KAJ JE NASALPI. NA ŽALOST MI STARI ZAGREPČANCI KAJ SMO MORALI OTITI IZ “ZABREGA” ZBOG POLITIČKIH RAZLOGOF (1971) I KAJ NAKON DIPLOME NA FAKSU ZBOG PROLEČA NISI MOGEL POSEL DOBITI SE SEČAMO SVEGA KAJ JE MEK NAPISAL. ZAGREB NI VIŠE ONO KAJ JE BIL. NEMA ONIH PRAVIH FRAJERA, KINFI, ZGODNIH MAČKIH BEZ 1/2 KILE ŠMINKE NA FACI, ČAGA, KLAPA IZ VULICE S FAKSA SA ČAGA ITD. MAKAR SAM F “PEMZIJI” 10 LET IDEM DALE DELATI A MEKONU SRDAČNI POZDRAF I ČIM BUM VLOVIL NEKAJ CAJTA BUM GA POISKAL VU ZAGREBU GRADU.
    P.S. ZDENKU BI SIKAK ZAHVALIL DA FURA OVU RUBRIKU I DA SE NA ZABORAVI KAK JE NEKAD ZAGREB ZGLEDAL V NAŠEM ŽIVOTU I NAŠOJ ŠPREHI. DA SE RAZMEMO NIS NOSTALGIČAR ALI VOLIM TAJ GRAD, A VREME KAJ SAM GA PROVEL OD ROĐENJA DO ODLASKA JE NEZABORAVNO

  4. Comment by ruza:

    Dragi Zdenkec Okbo,
    furt se vracam na ovo stivo i puno ti puno fala kaj nas vratis u dane kad nam je Zagreb bil SVE. Ma cuj, sjetis se svega kaj da je cerju lobi. Kaj ces morali smo otici, al mi je jako zal kaj i danas mladi moraju otici jer nema sljake.
    Uglavnom moram ti pak reci nopu, nopu, lafa, okbo i pozdravi mado Zaru.

Leave a Reply