Beciklini
digg del.icio.us TRACK TOP
  Posted February 10th, 2018 by Zdenko  in Purgerska Nostalgija | Jedan komentar

Purgerska nostalgija

Sastavio: Maddog

Zagrebačke priče
Ovo je za one kojima Zagreb nešto znači i koji znaju kaj je to pravi zagrebački govor iliti šatra – pravi zagrebački sleng. To se jos zove „purgerski” jezik.

beciklinNemrem više, ovaj presing je nekaj nenormalno. Nadal sam se da bude osmi mjesec nekaj mirniji da buju ljudi nekam zgibali, LJUDI OJTE NA GODIŠNJI,al ne kaj bi neko nekam otišel, to bi bilo pre lepo, pa to koda su se svi urotili protiv mene – nejdemo mi nikam nek kretino dela – . Užas, i kaj sad počinje škola i ovo malo samilosnih kaj su nekam zgiljali se vračaju i opet sve ispočetka. Pa dobro ljudi moji nisam ja više cvjetu mladosti i meni treba odmora. U stvari ko mi je kriv kaj delam u firmi koja ima posla kad sam bil lud i nisam prešel u penziju kad sam napunil 30 godina ko sav normalni svet, al ne ja, ja bum delal, e pa sad ti ga na, delaj i crkni na poslu. Al ko mi je kriv!

Dobro sad sam se izjadal pa idemo dalje (valjda ste skužili zakaj nisam niš pisal ).

razgovorMoj prijatel i ja smo išli k franjevcima na veronauk (kak je moj tatek rekel komunjarama za inat kaj mu nisu kredita dali) i kak smo mi u svemu morali biti prvi (čitaj “najbolji” op.a.) bili smo mi i ministranti ,a još kad smo skužili da u crkvi svega ima, i stolova za pingač, i uče te svirat gitaru i ostale instrumente, više nas nisi mogel sterati (a pogotovo kad smo skužili da uvjek ima čokse i bonkasa i keksa i raznog sadržaja kojeg su dva dečeca u normalnom životu mogla samo sanjati) više nas nisi mogel sterati!

No dobro, tak smo nas dvojca jednog dana pri obilasku crkvenog podruma koji je za nas bil nepresušni izvor tajni (pogotovo zato kaj su tu metali sve kaj im netreba pa poslje na to zaboravljali), naletili na nekakvu šupu koja nije bila zaključana ali se odmah izvana vidlo da tu nije niko već dugo ušel. Mi ne bi bili mi – a to je i bil smisao našeg skitanja po podrumu naći nešto zaboravljeno – da nismo odmah ušli unutra.Zamislite nismo ni zastali pred vratima a o tome da je bilo koji od nas pomislil da se tu nesme ići nije bilo ni govora. Kad smo otvorili vrata ostali smo bez teksta unutra su bila dva bicikla.Našoj sreći nije bilo kraja tek kad smo skužili da su to specijalke sa pet brzina, skoro nove, samo pod debelim slojem prašine!! No sad je bil mali problem – kak ih se dočepat!! Nemremo doći k gvardijanu i pitati dal nam ih da jer bu pital kaj delamo u podrumu a znamo da se tam nesmije i ko nas je tam pustil??

Gruntali smo par dana kaj narediti kak napeljati razgovor na bicikle pa se morti sami ponude da nam ih daju, al vjerojatno ni oni sami neznaju da ih imaju. Vidli smo da nema druge nego u glavu i pitamo mi direktno. Malo smo se zmislili pa smo rekli da nas je neko poslal u podrum po nekaj i da smo vidli bicikle pa ak hočeju bumo ih mi očistili i osposobili za vožnju. Naravno odmah su nas pročitali i rekli su da si ih možemo zeti,samo da moramo doći sutra navečer jer nedelja je sveti dan i niš se ne dela!!

Jedva smo čekali sutra! A sutra??? Sutra je bil ponedelak, dan koji je najcrnijm slovima upisan u moju i Bajsovu povjest!!!!!

Kaj se to pripetilo tog ponedeljka – “sutra”- budete čitali sutra!! Sad nemam više vremena stvarno moram bežati.

TRAGEDIJA

U prošlom postu sam obečal da bum Vam objasnil kaj se zdesilo u ponedelak i da bum to napisal sutra. Pa sad i pišem sutra, mislim ovaj u odnosu na jučer, doduše kasnim 14 dana ali ne kasnim 15 dana i nemam pojma kaj sam štel reči najte me zeti za ozbilno.

Vidite ovak- tu nedelju je sve bilo super. Cjeli dan smo pričali kak bumo uredili bicikle, pa jesu li ispravni, očemo li morati kupovati kakve djelove i slično, na kraju smo došli do zaključka da bumo ziher morali kupiti barem gume, brzo smo proračunali mogući trošak i zaključili da bu se to moglo izvleči od staraca.Tu nedelju smo cjelo popodne bili u oblacima i maštali kam se sve može doći na biciklu i bili smo onak kak bi vam rekel, nekak sretno našpanani i jedva smo čekali pondelek da odemo po bajseve. Bili smo tolko u oblacima da uopće nismo skužili dve kurve kaj su se potukle radi štajge i mušterija tak dugo dok nisu došli panduri. Na plavu pandursku boju smo već podsvjesno reagirali i brže bolje zapalili iz parka van, malo smo pogledali kurve koje se svade s murjom jer je to uvjek doživljaj ali bez onog žara ili volje da malo podkurimo vatricu.Jedva smo čekali noć, da prespavamo, da konačno dođe sutra i da si zememo bicikle!

Ujutro sam bil budan već prije 6 vur!! Starci su kapnuli kad su vidli da se izvlačim iz sobe u to gluho doba “noći” i niš im nije bilo jasno, po sam im moral sve ispripovedati i to zakaj je danas važan dan, ali me stara odmah ohladila – Po bicikl možeš ak ti ga stvarno buju dali ali kad dođeš iz škole!!

Jebemti sveca pa ja sam zaboravil da danas imam školu. No sve je dobro ovaj tjedan sam vjutro. Prešel sam ja u školu i vratil sam se iz škole i idem po Bajsa da idemo k popima.Zvonim niko ne otvara, lupam opet niko ne otvara, čujem nekaj iz podruma idem dole a dole njegov buraz. Osmjeh od uha do uha,sretan,vesel, kralj sveta!!! Ja si mislim koji je sad kurac njemu došel?

Pitam ja njega – Malji di ti je buraz?

Odgovara – Vozi se!

-kaj se vozi? na kojem kurcu se vozi, ne balavi tu nego ga odmah zovi moramo obaviti nekaj kaj nije ovakve slindravce ko ti!!!

- lepo sam ti rekel da se vozi, išel je sprobati jesmo li dobro složili bicikle!

Meni još uvjek nije jasno kaj to mali priča i naivno pitam koje to bicikle? Tu me mali srezal do korjena, valjda je takvu priliku čekal još od prije rođenja,valjda da mi se osveti za sve ono kaj je kraj nas moral pretrpeti i proći,i lepo on meni salutira i referira :

-Bajs nije danas išel u školu,(sad mi je tek sinulo da ga nije bilo u školi) nego smo odmah ujutro išli po te bicikle i lepo smo ih doneli doma i oprali i pošarafili kaj je trebalo i sad bu jedan imal on a jedan ja!!

Da me neko opizdil mokrom krpom prek gubice ,mislim da bi imal ljepši izraz na faci!!!!! Jednostavno nisam mogel zgruntati kaj me više pogodilo to kaj nema bica ili to kaj mi je Bajs moj bivši kompa naredil!!!

Otišel, bolje reči odvlekel sam se doma ko pokisla kokoš. Dok sam prelazil cestu prošel je kraj mene na crvenoj specijalki koja je trebala biti moja.Nemrem reči jesm li bil više tužan i razočaran radi bicikla ili radi toga kaj je naše prijateljstvo prodal zbog glupe specijalke.

Drugi put bum malo više napisal o tome kak sam se osječal sad više nemam vremena a i kad se toga setim padnem u neki čudan bed bez obzira kaj je prošlo tolko vremena.

Nakon nemile epizode sa biciklima ja i moj kompa smo se izbjegavali par metri (mjeseci), ja zato kaj sam bil uvređen a on zato kaj ga je bilo sram. Počel sam sam lutati okolo ali to nekak nije bilo to. Kam god bi došel uvjek bi se pojavio negdi iznutra neka žica ili nekaj i počel bi misliti tu smo bili skup, ovde smo radili ovo, tu smo zajebavali ono dvoje. Na kraju sam skužil da ak hoću biti normalan moram mjenjati mjesta kam idem i ići nekam gdi nismo išli skup. Sreća u nesreći je bila kaj je upravo počinjala zima. Te zime počinje novo poglavlje u mom zajebanom životu! Naime počel sam malo češće ići na Šalatu na klizanje. Ejjjjjjjjjj ljudovi koji je to bil potez!!!!!!!!!!! Vrlo brzo sam se skompal sa društvom gore i postal REDAR. Za one malo mlađe treba opisati Šalatu prije preuređenja kad je na ledu u jednom turnusu bilo po 1200- 1500 ljudi kad je Šalata bila in i kultno mjesto. A u toj masi nas 5 redara sa crvenim trakama na rukavima smo glavni gazde!!! Stvarno nemam više vremena jer već vrište sa svih strana gdi sam. Svećano obečavam da na nastavak nebu trebalo čekati ko na ovaj.

Serbus i najte kaj zameriti.

Follow Zdenko’s Corner on Facebook !

Share



Tags:



Imate komentar?
Ako imate svoj komentar ili svoje mišljenje koje želite podijeliti, pošaljite mi email ili ispunite dolje predviđena polja za vaš komentar. Svi komentari će biti prethodno pregledani, ispravljeni da budu korektni, pa će tek onda biti objavljeni.

Pošaljite svoje vlastite opise putovanja sa ili bez bicikla, izvještaj sa neke utrke ili možda članak iz povijesti Zagreba ili biciklizma u Hrvatskoj. Na ovim stranicama već imam više od 400 priča i biti će mi drago objaviti sve vaše priče, koje zadovoljavaju kriterije, po pitanju tema na ovome blogu. Pretraživanje ovih stranica omogučeno je na vrhu glavne stranice bloga sa desne strane. Isto tako na vrhu svake stranice nalazi se opcija za prevođenje ovih stranica na druge jezike.

Pošaljite svoje komentare na email adresu: zdenko@zkahlina.ca

Jedan komentar to “Beciklini”

  1. Comment by Mirko Novosel:

    Superb read, I lately passed this onto a colleague who has been performing a bit research on that. And the man truly bought me lunch because I came across it for him smile So allow me to rephrase that: Appreciate your lunch! Thanks…

Leave a Reply