VLASTA Matić, Legenda
digg del.icio.us TOP
  Posted December 2nd, 2013 by Zdenko  in Biciklizam | 14 komentara

PRIČE IZ AJNŠLISA

Sastavio: Zdenko Kahlina

Dogodovštine jednog legendarnog bicikliste iz stare Jugoslavije
Siguran sam da će se mnogi bivši biciklisti sjetiti jednog bicikliste iz Beograda, koji je vozio negdje krajem 70-tih godina i početkom 80-tih. Mislim da mu je pravo ime Vlastimir Matić, ali svi koji smo ga znali, zvali smo ga jednostavnoVlasta.

Vlastimir Matić – Vlasta

Vlasta nije postigao neke spomena vrijedne rezultate, iako je nastupio čak dva puta i na najpoznatijoj utrci svijeta Trci Miraza amatere i to u reprezentaciji države (1976: DNF, 1979: 87). Vozio je utrku Kroz Jugoslaviju nekoliko puta u republičkoj ekipi Srbije, a nastupao je i na mnogim utrkama širom države. Meni nije poznato da je pobjedio na bilo kojoj utrci. Dok je ozbiljnije vozio, nastupao je za beogradski klubOBK Begrad”, pa je sa ekipom putovao po mnogim utrkama. Kada nije bio dovoljno dobar da nastupa za ekipu kluba, znao je putovati sam i onda bi sam plačao za svoje troškove putovanja.

Prema opisu nekih koji ga se sjećaju već dugi niz godina, Vlasta danas izgleda kao klošar (prljav, čupav, krezub, neokupan), te živi u Beogradu. Posljednjih godina živi kod svoje žene Ane u jednom malom stančiću, jer je izgubio stan koji je prije imao. Sa Anom je u braku već dugi niz godina. Prije par godina umrli su mu roditelji. Teško se snalaze, jer su ostali bez ikakvih primanja. Oni koji ga bolje znaju, kažu da se više ne vozi na biciklu tako često kao prije. Vlasta prodaje gume, djelove, biciklističku opremu po gradu. Vozi se na biciklu u debeloj vesti sredinom ljeta i sa vojničkim čizmama na nogama. Jednom prilikom izjavio je, da su mu živci „popustili“ nakon što je bio svjedok teške nesreće, koja se dogodila dok je radio u brodogradilištu u Rijeci. Naime vidio je kako se neka teška platforma srušila na grupu radnika, koji su svi poginuli.

Nije mi namjera da sada sudim o njemu i njegovom načinu života, još manje da mu se izrugujem, nego bih želio podsjetiti samo na anegdote koje su vezane uz njega i njegovo vrijeme, kada se bavio biciklizmom.

Neznam ustvari kako da najbolje opišem Vlastu za one koji ga nisu poznavali. Vlasta je uvijek bioposeban”. O Vlasti iz tog doba bi se mogla napisati knjiga, toliko je bilo puno dogodovština u vezi sa njim. Nedavno je na slovenskom forumu www.bicikel.com bila diskusija o njemu, pa su vozači koji ga se sjećaju opisali neke od tih događaja. Ja ih ovdje prenašam, samo djelomično prevedeno na Hrvatski jezik. Neke riječi nisam prevađao, jer na ekavštini uoriginaluzvuče puno bolje i bolje dočaravaju pojedine situacije. Nadam se da će vam biti zanimljivo čitanje.

Vlasta (na slici lijevo) sa Miodragom Marinkovićem i Hazbijom Hukićem.

Vlastina proteza i kako je počeo sa “šmrc, šmrc…”
Njegovo karakteristično “šmrc, šmrc…” mu je rezultat kada se slupao sa motorom, pa zaradio polomljen nos i nosne kanale. Eto kako se to dogodilo:

Pandur ga jurio na motoru. Vlasta je u to doba imo Norton ili Triumph, sećam se samo da je bio engleski motor. Kako je bio divlji, zapazio ga neki pandur na motoru. Počeli oni da se jure, više se ne sećam detalja, samo znam da je Vlasta “poljubio” banderu, odleteo sa motorom u kukuruz. I tako pandur projurio pokraj njega (nije ga video u kukuruzu), nikad ga nije uhvatio. Vlasta je osto dobro razlupan.

Taj puta je polomio nos, vilicu i nogu na par mesta. Motor ostao čitav, samo blatnjav. Kasnije priča Vlasta: “Podstavio sam nogu, da ne udarim sa motorom i osto čitav. Dobar taj motor Norton (ili Triumph – već šta je bio)”. Tako je jadan stigo kod doktora, gde su mu opravili vilicu, stavili kavez da mu to zaraste, i stavili Titanijum šine u nogu. Takode je dobio zubnu protezu… mislim gornju i donju.

Kada je došlo do rehabilitacije, doktor mu reko: “Trebao bi da voziš bicikl, to je dobro za noge, i koristi za obnovu mišića” i tako je sve ostalo postalo historija. Vlasta je od toga dana posto biciklista!

Na slici su: Nikola Nikica Smolić_Jokić Predrag, Vlasta Matić, Zdravo Vrcić

Legendarni Vlasta, kninski zet koji je neko vrijeme vozio za BK Knin… rekao je jednom da su naše lokalne utrke bile teže od “Varšave”…

Pripreme za utrku Kroz Jugoslaviju

Evo kako se Vlasta pripremao za utrku Kroz Jugoslaviju. Ovako je on sam opisao svoje pripreme: “Idem ja na Gazelu (to je veliko kružno raskršće u Beogradu), saćekam hladnjaču i skočim iza nje… on vozi 30 ja 30, on ide 50 ja 50, on 60 ja 60, on 70 ja 70. Odjednom stiže policajac sa Kecom (Zastava 101)”.

-          Stani! – poviče policajac onako iz automobila.
-          Nesmem da se ladim! – odgovara Vlasta. 
-          Pa stani, kad ti kažem! – opet će policajac.
-          Neću, treniram za Trku Kroz Jugoslaviju – odgovara Vlasta.
-          Ma stani bre, neću ti ništa! – opet policajac.
-          Neću, drug Tito je pokrovitelj Trke Kroz Jugoslaviju. – odgovara Vlasta.

Ode pajkan napred i zaustavi hladnjaču, nastavlja priču Vlasta: “a onda ja naglo skrenem desno, pa produžim za Obrenovac.”

U bidonu crno vino i med!
Vlasta legenda….sjećam se da je jedne prilike na pripremama u Poreču smotao moj bidon u vožnji i viknuo: Todore… jebote… sad znam zašto ti ideš ko brzi voz! Našao je u mom bidonu ono što sam ja voleo da pijem: crno vino i med.

Sutradan je bila trka, jedna od onih nekoliko pripremnih u Istri. Dolazi Vlasta na start i vidi se, došao je dobro zagrejan i jedva je uspeo, da eskivira onu benzinsku pumpu na izlazu iz Poreča… umalo nije zagrlio automat za točenje goriva…hahahhah…lud je bio ko 380 volti…”

Tara 1977: Hazbija Hukić, Dostanić, Gubeko, Živorad i Vlasta

Kako je Vlasta poštivao trenerovu taktiku
Setih se jedne godine na otvaranju sezone kad je Miša Kostić rekao Vlasti da samo čuva Mišu Janjića… ludak je išao za njim sve vreme… na kraju Miša odustaje i skreće u hotel, jer je bila neka susnežica… a Vlasta manijak, pravo u hotel za njim. Kad je ukapirao, on okrene i vrati se u trku i prolazeći svaki krug pored sudija viče: “JANJIĆ ME ZAJEBOOOO… JANJIĆ ME ZAJEBOOO… ON JE KRIV”!

Crno vino u bidonu… kipi!
Istina, Vlasta je imao običaj da u bidonu ima vino. Sjećam ga se sa utrke u Poreču, kada je za vrijeme utrke u bidonu nosio crno vino, koje je u toku utrke počelo kipjeti i proljevati se iz bidona. Također je u džepovima za putnu hranu uvijek nosio ona mala pakovanja marmelade i pekmeza, koja su bila servirana za doručak u hotelima.

U to doba, ponekad mu je pred startom utrke Zanoškar znao prići i onako kao slučajno, popipati po njegovom dresu i džepovima, da vidi šta Vlasta nosi sa sobom na utrci. A Vlasta bi se dobrodušno nasmijao, te mu potiho odgovorio: “samo tebi kažem Zvone… imam pekmeza… utrka je duga, i svi će da zatrokiraju!”.

Radomir Pavlović, Petar Stojanović, Dragan Dostanić i Vlasta Matić 

Ispala proteza!
Jedan dan na trci, negde u Srbiji kriterijum utrka na kaldrmi, tresla mu se glava tako jako da mu je ispala proteza onako za vreme vožnje!

“Bobane (Boban Ješić – sin od Dragišinog brata Branka), Bato (Miroslav “Bata” Uskoković), pokupite mi zube, da mi ne izgaze u sledečem krugu!” viče Vlasta za vreme vožnje onako sa bicikla. Boban i Bata pokupili protezu, polomljena, našli samo jedan deo. Zato je jadnik stavljao ruku na sredinu lica dok govori “Da mi nevide da nemam zube, sramota”! Socijalno nije nikad htelo da mu zameni tu jebenu polomljenu protezu.

Proteza u WC-u…
Jednom kad smo bili u Poreču na otvaranju sezone, dok smo bili u hotelu, Vlasta Matić išao u WC da piša. Dok je pišao nešto je pričao i upadne mu proteza (njegovi veštački zubi) u WC školjku. Vlasta zavrne rukav na trenerci i zavuče ruku u WC, izvadi protezu i stavi je u usta. Mi se smijemo, a Vlasta nas gleda kao da smo mi ludi. Živa istina, ja sam svedok!

Pile u dresu
Jedne godine Vlasta je vozio trku Putevima AVNOJ-a. Vozi se etapa za Mrakovicu, uspon veliki, svi smo crkli. Stane malo grupa, a Vlasta zavuče ruku u zadnji džep od dresa i izvadi pola pečenog pileta sa svim koskama i onako mastan oko usta i krezub, okrene se prema Juretu Pavliču i pruži mu batak i kaže: – očeš malo? Ja sam počeo da se smejem, suze mi idu i gušim se. Ne mogu više da držim i pustim grupu. Do cilja dobijem 5 minuta zaostatka i padnem za 10 mesta u generalnom – sve zbog Vlaste.

Wasser bite…
Jednom drugom prilikom, vozimo trku Kroz Srbiju, neka vručina, sunce upeklo. Vlasta na začelju kao i uvek drži kormilo i zajebava se. Svima ponestalo vode, a Vlasta pije nešto iz bidona. Prilazi mu jedan Nemac i kaže—Wasser, bite wasser… i traži bidon od Vlaste. Vlasta da njemu svoj bidon i Nemac počne ko lud da se prska po licu. Posle 2 sekunde počne da kuka… sav crven u licu okrene se prema vlasti i pita: „Was ist das šhajze?”

Vlasta se smeje i kaže onako po srpski: „Pa VINO I MED zemljače. Gud, gud…” Grupa se upišala od smeha, a Nemcu se zatvorile oči od onog šečera.

Kakva mi je pozicija?
Sjećam se kada smo se jedne godine vračali sa utrke u Italiji (Bertonigla) … Vlasta mi je na početku Tarske uvale ponudio da zamjenimo bicikle, tako da vidi kako mu stoji moj Pinarello…  kada je zajašio moj bicikl upitao me je “kakva mi je pozicija?” Na trenutak sam se uplašio da ću ostati bez bicikla. Vlasta je tada vozio na Mandarić biciklu.

Jesi’l podmazo koljena?
Jesil’ podmazo kolena – to je jedna od čuvenih Vlastinih izreka prije trke. – Dug put sine, ima da se vrti (pedale), u pičku materinu!

Bidoni na cesti
Vozimo tako jednom neku drugu utrku i odjednom neko koči u sred grupe, opšti haos, neki lete u kanal, jedva živu glavu izvukosmo. Kad ono Vlasta zabremzao pri 60 na čas u sred grupe iz čista mira. Kad se malo slegla prašina pitam ja Vlastu, „Jesi bre lud čoveče, što kočiš da nas pobiješ?”. Vlasta zavuče ruku u zadnji džep i vadi bidon i kaže: „Talijan bacio bidon, pa sam stao da ga pokupim!”. Vlasta počne trku sa jednim a završi sa 6 bidona.

Ne rasteži tu gumu previše!
Negde u Srbiji, mislim da je bilo u Kruševcu, po etapi od Trke po Srbiji. Kiša padala čitav dan. Bicikli prljavi, Miša Kostić kaže “Operite bicikle, promenite gume, da budete spremni za sutra.” Vlasta uzme neki tabular, mislim češki Barum i poče da ga rasteže. Kaže on Miši: “Mišo, nije ti nešto ova gumica, malo ti je labava?!?”. Miša popizdio pa mu kaže: “Čuti budalo, i ne rasteži tu gumu previše!”

Vlasta uzme tubular zakači ga na noge, uzme ga sa obe ruke, i počne da ga tegli ko konj! Tabular puče po pola, Miša skoči i zamahne na Vlastu da ga “ošine” po glavi! Vlasta se sagne, izbegne udarac i kaže: “Šta si lud, da tučes svog vozača !?”

Torba sa gumama: 
Ja ga se sjećam kako je uvijek imao uz sebe, jednu posebnu putnu torbu, punu čeških tabulara. Mislim da je te gume kupovao od čeha, koji su dolazili kod nas na pripreme, ali znam da ih je dosta «nabavio» za vrijeme njegovog nastupa na utrci «Berlin-Prag-Waršava» jedne godine. Sa tom torbom obilazio je hotelske sobe, presretao vozače na cesti i prodavao im gume. «Od nečega se mora živjeti»… govorio je tada.

Ekipa Srbije na zimskim pripremama Tara 1977: Krsmanović, Dimitrijević, Vlasta, Živorad, Hukić, Borovičanin, Lajzer i Gazdić.

Na trku u Poreču iz grmlja
Ovo se dogodilo naOtvorenje sezoneu Poreču, kada smo vozili po hladnom i vjetrovitom vremenu. Staza je bila kružna, a te godine pobjedio je naš prvi profesionalac Vinko Polončić  – Polonca.

Vremenski uvjeti su stvarno bili ružni. Temperatura je bila malo iznad nula stupnjeva, a Bura je puhala svom žestinom. Zbog svega toga, puno vozača je odustalo, pa sam tako i ja na jednom mjestu stao i okrenuo se na cesti. Jednom sporednom cestom sam se uputio prema našem hotelu u Poreču i jedva sam čekao da stignem, da se malo ugrijem. Kasnije sam na jednom križanju ponovno izašao na glavnu cestu kuda je prolazila utrka. Na jednom mjestu uz cestu, iznenada iz grmlja začujem povik «stani!» Prva pomisao mi je bila da je netko od biciklista pao, pa je sletio sa ceste i traži pomoć. Kada sam se približio grmlju, prepoznam da je to Vlasta. Po rukama i nogama je bio premazan sa nekakvom tamnom kremom, za koju mi je kasnije objasnio da ga štiti od smrzavanja! Vlasta me primio za ruku, povukao dublje u grmlje i rekao: “stani tu i čekaj, sad će da uleti grupa, a nas dvojica za njima…..”

Dok smo čekali da naiđe grupa, počeo mi je masirati ruke, kako bi me ugrijao, jer sam se ja već počeo tresti od hladnoće.

Tako dok smo skriveni u grmlju čekali, prošao je vodeći Polončić, koji je do cilja imao samo još nekoliko kilometara. Čekali smo još neko vrijeme da naiđe glavna grupa… ne sjećam se dali je Vlasta toga dana na cilj došao sa glavnom grupom ili nije. Bio sam previše smrznut…

Vino kod Čika Jove:
to je istina… od mog starog je uzimao ponekad vino.

Kaže Vlasta: “Čika Jovo, vaše vino prirodno, sve normalno, a ne ono iz radnje… jel  mogu da dobijem malo da ponesem kući?”

Neznam gde je živeo. Pre no što je upoznao Anitu, mislim da je živeo sa dedom. Ali nikad nismo videli ni dedu ni kuću. Moj stari je pre II Rata bio po ulicama, mislim da mu se Vlasta smilio, pa mu uvek sa zadovoljstvom da vina… dve, tri boce (tata je imo vinograd, pravio dobro vino 15-17% Muškat Hamburg, liči ko Rosse, ali “bije”!).

Ako bi bio u Čortanovcima (ispod Fruške Gore) gde bi Vlasta došo samnom ili sam-naravno na biciklu, otišao bi sa onim bocama (što ne stane u bidone) što vire iz čepova, po prašnjavom putu. Ako bi bilo u Beogradu, čuli bi ga kako silazi sa biciklom i nešto mrmlja sav zadovoljan sve do dole. Nekad bi nešto palo ili udarilo u lift shaft, (lift nije bio nikad ugradjen, samo šaft) moj stari bi reko ko za sebe “možda ne treba da mu dajem previše vina, napiće se budala, pa će pasti niz te stepenice i razbiti se, sa svom onom bagažom na sebi (a bagaža je bila uvek tu: ruksak torba, ko zna šta).

Samo je batina previše:
Moj stari je trebo da bude mesar, pre rata. Uvek pravio dobar Prosciutto, pravi pravcati. Brat mu napravio velike šrafove za prešu, moj brat i ja drvo za presovanje, čika Krsta iz Indžije bi pripremo i ali kako je stari hteo, pa u so (morsku) pa onda na prešu, pa u so, pa na dim, pa na sušenje. Da oližeš prste. U našoj kući je uvek moralo da bude hleba.

Jedan dan zvoni neko na vrata, tata otvori pa kaže:

“Udji Vlasto, tu je Veso”
Vlasta “Dobro miriši, šmrc, šmrc…suvo meso, a?”
Tata “Da moja šunka, očes malo, sa hlebom!?”
“Kako da ne čika Jovo, kako da ne, mi biciklisti smo uvek gladni”
Tata napravi par tankih, pa u dva komada hleba. Jedan, dva, tri, četri, malo sira i paprike, paradajz iz bašte. Jede Vlasta…
Posle skoro pola sta, moj stari reče “Očeš još Vlasto, da ti ne bude previše?”

Vlasta sa osmehom “Ma kakvi čika Jovo, šmrc, šmrc… (gledajući u pod, malo postiđen), samo je batina previše”. I pojede on još par sendvića sa šunkom. 

Vlasta i Hajrudin Trle na Jadranskoj Magistrali 1976 godine

Vlastina “žrtva”
Mislim da je jedan poznati vozač bio Vlastina “žrtva” na Jadranskoj Magistrali 1980 ili 81 godine. Proizvođač opreme “Sugino” je te godine doneo svoje proizvode na utrku radi reklame. Kurble, iste kao Campagnollo. Podelili to oni nekim vozačima, a ovi to montirali. Na startu, Vlasta gleda jednoga sa tim kurblama, pa kaže:

“Ej, jesi stego te kurblice dobro?”
“Neznam, mislim da jesam” odgovara “žrtva”
Vlasta smrčne nosom, pogleda levo desno, malo sa onim njegovim đavolskim osmehom, izvadi Campy ključ iz džepa, i navali na bicikl od ovoga jadnika.
“Fiju, to ti je labavo, sada ću da ti to stegnem”
Stegnu Vlasta te kurble, pa ode nazad na svoj bicikl.
START!
Svi krenuše, a onaj nesretnik zavapi:
“Vlasto jebote, nemogu da okrenem kurble, zapinju u zadnju viljušku, joj…”
“Tako ti je to kad očeš Japanca” mrmlja Vlasta ko za sebe. 

Utrka Zagreb – Delnice Vlastina verzija:
Idem ja uz zadnje brdo, samo da još pređem to zadnje brdo… sam sam, pobego svima. Slušam, nema zvuka, samo gumice šište, pluča dobro rade (duboko uzdahne i izdahne na nos da pokaže kako treba), tišina, samo ptičice se čuju i prateća kola iza mene.

Pomislim u sebi Vlasto, sam si… prvi… samo još spust ka Delnicama, i to ti je pobeda! Idem ja tako, pogledam nazad, vidim netko dolazi… narandžasto zeleni dres, hm… to mora da je netko iz Save (KK Sava). Malo kasnije sve je bliže, ide kombi iza. Jos malo kasnije, evo ide Ropret pored mene.

“Hej, Bojan” kažem ja “idemo nas dvoje sada do dole, samo je još malo do vrha, pa kako kome bude u sprintu”. Ma nije me ni pogledo, prođe Ropret pokraj mene, ko pored turskog groblja. Ja da nešto zaustim, kad on nestade iza krivine. Jedna, druga, treča, nigde ga više nema. Joj, eno ga već ide dole ka Delnicama. Da mu majku, da ga nije Hvasti zakačio na kombi kad tako brzo nestade. Kako bi ga zakačio, sve su sudije tu, mora da je brz. Majku mu? Ropret je pobedio, neznam koji je Vlasta bio…

Šečer
Jedne prilike na utrci Kroz Jugoslaviju 1976 godine, dođe Vlasta do mene i kaže mi: “daj mi kocku šećera”. Ja mu dam… malo kasnije traži on daj malo vode, ja mu dam. Ponovio on to isto nekoliko puta, sve dok nije popio svu moju vodu i pojeo mi hranu. Kasnije pred kraj etape, vidim ja da se on poljeva vodom i tražim ga malo vode, a on kaže “nemam”!

Ja opet tražim vode, a on me pospe po nogama, ali neda da se napijem i kaže mi: “ neka te grčevi uhvate, ko te jebe, kad nisi pametan, što si mi davao…”

Sutradan na etapi od Kladnja do Zenice došao je u Zenicu jedan sat iza grupe i da bi se opravdao ispred hotela se usrao u gače i kaže meni:
“jebo ti sebe, podvalio si mi nekakve međeđine pa sam se usrao” i tako je išao od sobe do sobe i pričao vozačima, kako je kao dobio proljev zbog mene.

Tara 1977: Dragić Borovičanin, Hazbija Hazbo Hukić, Vlasta Matić, Žikica Dimitrijević, Krsmanović, Milovan Gazdić

Borba za zadnju nagradu
Na utrci Kroz Jugoslaviju 1976 god u Zagrebu je bio cilj na pisti u Kranjčevićevoj ulici i on je ostao daleko otraga namjerno, tako da bude zadnji u generalnom plasmanu. Naime, čuo je od nekoga da ima nagrada za zadnjega u generalnom plasmanu, ali se sjebo… svi su vozači ušli na glavnu kapiju, a on je nakon pola sata izašao iz publike na pistu i prošao kroz cilj. Međutim netko ga je vidio, pa onda to sudije nisu uvažile.

Kako je ovo komisija dozvolila – čuveni Vlastin iskaz.
Dolazi jedan dan kod mene, ja na stepeništu štelujem bicikl. Evo ga on sa biciklom. Stavi bicikl na pod, stisne prednju kočnicu i kaže:

- Vidi, koji otpad!

Ja gledam… reko: “šta da gledam?”

- Kočnicu, kopito, vidi kako se savija!

I stvarno, to se savijalo napred nazad, kako je on gurao bicikl napred nazad. Kočnica ličila na Universal, sjajna i lepo urađena, ali se sva savija, ko da je od blata.

Reko: “Šta ti je to gde si to našao?”

- Kod Drage (Davidovića -  još jedna prava legenda iz Zagreba, bio je šef u jedinoj radnji od Metalia Commerce u Bgd.), nešto novo.

Japanac… to su bile prve kočnice što je Dia-Compe napravio, pravi otpad od aluminijuma. Šta su Japanci znali, liči na Universal.

Reko: “šta će ti to, skini to s bicikla, gde su ti stara kopita?”

- Tu su, u torbi (uvek je nosio neki ruksak, kada nije na “oficijelnom” treningu!), daj da zamenimo”.

Skinuli, stavili, Vlasta gleda Japanca, savija mu delove prstima (bio je jak ko konj, pa i u prstima, ha, ha…), pa kaže:

- Veso, šmrc, šmrc, kako je ovo komisija dozvolila?

Reko: “Kakva bre komisija?”

- Pa ona biciklistička, što odredjuje šta je dobro, šta ne valja. Da upozori ljude, da ne izginu…

Reko: “Nema bre Vlasto komisije, svako radi šta oče!”

-          Pih, majku mu, ja mislio neko se brine o ljudima. ‘će Japanci da nas sve poubijaju, ha, ha…

Eto, to je bilo samo nekoliko anegdota u vezi sa Vlastimirom Matićem, biciklistom koji je ostao mnogima u sjećanju. Ove sve anegdote su ispričali bivši biciklisti sa foruma www.bicikel.com koji se dobro sjećaju legende Vlastimira MatićaVlaste.

Nadam se da vam je bilo zabavno podsjetiti se na sve te dogodovštine iz njegovog biciklističkog života.

Vlasta u grupi. U prvom planu Veso Mandarić koji mi je dao sliku.

Sine, jesil’ podmazo kolena – to je jedna od Vlastinih izreka… Dug put sine, ima da se vrti, u pičku materinu.

Vlastimir Matić - Vlasta, slikano u rujnu 2012 godine.

Serbus i najte kaj zameriti.

Follow Zdenko’s Corner on Facebook !

Share



Tags: ,



Imate komentar?
Ako imate svoj komentar ili svoje mišljenje koje želite podijeliti, pošaljite mi email ili ispunite dolje predviđena polja za vaš komentar. Svi komentari će biti prethodno pregledani, ispravljeni da budu korektni, pa će tek onda biti objavljeni.

Pošaljite svoje vlastite opise putovanja sa ili bez bicikla, izvještaj sa neke utrke ili možda članak iz povijesti Zagreba ili biciklizma u Hrvatskoj. Na ovim stranicama već imam više od 400 priča i biti će mi drago objaviti sve vaše priče, koje zadovoljavaju kriterije, po pitanju tema na ovome blogu. Pretraživanje ovih stranica omogučeno je na vrhu glavne stranice bloga sa desne strane. Isto tako na vrhu svake stranice nalazi se opcija za prevođenje ovih stranica na druge jezike.

Pošaljite svoje komentare na email adresu: zdenko@zkahlina.ca

14 komentara to “VLASTA Matić, Legenda”

  1. Comment by VLADIMIR ŠIMUNIĆ:

    Da, uvjek se ljepo podsjetit na te dane i druženje sa njime, žal mi je da je u takvoj situaciji
    sada, no moram te pdsjetiti da i mi u Zagrebu imamo sličnog biciklista, Matić je bio samo
    poboljšana sportska verzija Mladena Fistriča, koji je evo zagrebački klošar, živi sam, a može
    ga se susreti na Iličkom placu nedjeljom na sajmu starina.Pozdrav svima iz nezaboravne
    generacije….

  2. Comment by Zdenko Kahlina:

    da, sjecam se ja i Mladena Fistriča. Imas pravo dosta je slicnosti izmedu Vlaste i Fistre, jedino je Vlasta dalje dogurao u biciklizmu od Fistrica!

  3. Comment by miro:

    Neznam dali ce Vlasta ovo nekada procitati ali sigurno bi mu bilo drago da cuje da ga biciklisti nisu zaboravili i da svako ima nesto lijepo i dobro kazati o njemu.
    Kad razgovaram o biciklizmu u Osijeku Vlasta je puno puta tema u pozitivnom smislu. Ako ovo nekada procita, POZDRAV IZ OSIJEKA.

  4. Comment by gordan:

    Zdenko, po drugi put se javljam na ovim tvojim stranicama (iliti blogu, ak se to tak veli) i nemrem si pomoć, ali moram napisati svoj komentar, koji se taloži već duže vrijeme. Tiče se cijele tvoje stranice a ne samo ovg zadnjeg bloga. Nemam prigovora, jer nema nikoga tko bi bolje objedinio sve u biciklizmu u zadnjih o-ho-ho godina. Ali uvijek, ima ali. Proslavili smo večeras 90 godina BK Lokomotive. Lijepi jubilej. Da mi je doživjeti toliko. I nakon ovog uvoda zaboravih što sam želio napisati, a 23:45 su sata i tko bi pametan sjeo, za computer i pisao što mu je na duši. Samo sam htio napisati što ja osjećam na duši kao biciklista koji je malo vozio, ali se ipak zadržao u biciklizmu. Pokojni Branko Bogović rekao je jednom, da je lako napraviti biciklistu, ako imaš materijal, on samo traje koju godinu, ali je teško napraviti biciklističkog funkcionera (uvijek sam se znao utiješiti, kad me nisu znali drugi), jer taj traje godinama.

    U uvodu sam izgubio nit, a sada je bez veze sve ovo brisati, jer ćeu sigurmo nastaviti svoje razmišljanje uz neku drugu temu. Za sve lijevo orijentirane (ili ti socijalno osjetljive) dodajem ovo: “biciklisti svih zemalja ujedinite se”!!
    Do nove einspiracije – serbus.
    Gogo.

  5. Comment by Heni:

    Kadar se srečamo stari biciklisti (Zakotnik, Kunaver,Valenčič….) vedno nanese beseda na legenarnega Vlastu. Ostal mi je globoko v spominu, bil je prava poživitev v kolesarski koloni :-)

  6. Comment by Ivan Puja:

    Svaka čast za tekst. Vlastu sam upoznao kada sam ušao u takmičarski biciklizam 1979.god. kao pionir. Možda nije imao harizmu da nam bude idol,ali je svakako bio legenda,a mi klinci na ponikama,a i kasnije smo se trudili da mu priđemo. Bilo bi zaista interesantno kada bi Vlasta pročitao ovaj tekst da vidi da ga niste ni Vi njegovi vršnjaci,a ni mi zaboravili.

  7. Comment by Hazbija Hazbo Hukic:

    sa zadovoljstvom sam procitao sve i podsetio se svega, kao da je juce bilo, a proslo je vec nekih 35 godina. Sam sa sobom sam se slatko nesmejao na ono ‘JANJIC ME ZAJEBAOOO on je kriv’ i ono ‘PA TO JE VINO I MED ZEMLJACE’, okrenuh njegov broj telefona… htedo da pitam staje sa njim… telefon zvoni ali se niko ne javlja.

  8. Comment by Heni:

    Vlasta – čovek sa osmehom na licu……Vlasta. Hvala za vse nepozabne trenutke v tvoji družbi, znal si nas do solz nasmejati, bil si prava osvežitev v kolesarski koloni :-)

  9. Comment by Barulovski Robert:

    Vlasta je legenda sa njim nikad nije bilo dosadno, uvek je imao neku novu anegdotu da nam isprica iz doba njegovih takmicarskih dana. Dvaput mi je nesebicno pomogao na cemu sam mu do groba zahvalan.

    Dan pre starta neke trke bili smo na Avali i spustali se nizbrdo i naravno popadali. Pukne mi guvernal i nekako se dovucemo do kluba,a Vlasta sedi ispred kluba Avala i ijucka nesto i pita me sta se desilo. Rekoh mu: puko mi je guvernal, a Vlasta iz nekog njegovog ranca kao ‘Sport Bili’ vadi drugi guvernal, daje mi i kaze: – EVO TI NAMONTIRAJ NA BICIKL, DA MOZES SUTRA DA VOZIS TRKU. ZA TEBE SAM GA CUVAO.

    A drugi put krenuli smo na start trke kod konja i cekamo start. Na 30 sekundi do starta eksplodira mi prednja guma, pa pocnem da besnim, a Vlasta stoji sa strane puta u publici i skida tocak sa svog bicikla dodaje mi prednji tocak i kaze: – STA PIZDIS KAD SAM JA TU.

    Hvala mu.

  10. Comment by Heni:

    - Vozimo prvenstvo jugoslavije u Radencima… vručina, krug brdovit, kida se grupa… na vrh brda stiže Vlasta, po koji minut za grupom… stane kod djece koji drže u rukama vodu stavljenu u jogurt loncima… Vlasta ne žuri puno… polako sipa jedan po jedan kozarčič vode u svoj bidon… nema problema, ima još puno kilometara, svi če da zatrokiraju… tako to Vlasta radi… nema panike!

  11. Comment by Miroslav Braco Cvjeticanin:

    …turska kocka, ko lopata… vidim ti ja dva Savčana, valjaju se ispred mene, uhvatim ih za čas i projurim pored njih, ko hitna pomoč…;)
    Vlasta, Knin, Jadranska Magistrala 1988

  12. Comment by Trle:

    Ovakvi tekstovi i komentari o LEGENDAMA su praznik za oci i dusu jer nas vrate u ona zlatna vremena, koja su nam svima ostala, siguran sam najdraza u zivotu i zato sam sretan sto imamo jednog covjeka, koji se zove ZDENKO KAHLINA, koji je nasao snage moci i vremena da uz nasu malu podrsku napise nesto o gotovo svim biciklistima iz one nase generacije koji su znacili nesto u biciklizmu, dali kao vrsni takmicari – dobri zabavljaci – treneri – ili mehanicari! Hvala ti ZDENKO – NEKA TE DRAGI ALAH ILI BOG NAGRADI ZA OVE SVE TVOJE TEKSTOVE!

  13. Comment by Slobodan:

    Pre oko 2 godine sam dosao u ulaz Vlastimia Matica kao podstanar. Vidjao sam ga cesto u svim delovima grada sa biciklom. Posto sam pre cesto vozio bicikl, on mi je bio ok lik i odusevljavao sam se gledajuci starijeg coveka, koji odlicno odrzava kondiiju biciklom. Zadnjih godinu i po dana Vlastimir kopa po kontejneru i unosi u svoju malu garsonjeru razno smece. Cela zgrada je puna buba rusima zbog njegovog smeca. Pola zgrade smrdi od njegovog smeca. Nadam se da ce neko da pomogne tom coveku.
    Slobodan

  14. Comment by Igor Meter:

    Slobodane,

    Voleo bih kada bi neko došao i pomogao Vlasti ali čini mi se da je u njegovoj glavi puno toga. Bolje se preseli u drugi stan nego da čekaš socijalnu službu da reši sve to. Ne verujem da je flipnuo od toga što je video veliku nesreću na gradilištu već je očigledno da je veliki emotivac i sve ga je u životu duboko pogadjalo a on je sve više i više padao u kanal. Mnogi imaju sličan problem poput Vlastinog u većim ili manjim razmerama.
    Pomenulo se tu i tamo da pije. Vino mu nije pomoglo da prevazidje prošlost i stvari za koje on veruje da su nepravda. Za mene je nepravda više kada sebi ne pružite šansu u poredjenju sa tim da vas drugi šetaju levo desno i na osnovu toga da gradite mišljenje na osnovu emocija koje vas obuzimaju i onda govorite kako je to nepravda.
    Meni je ovaj tekst totalno napisan u rijaliti fazonu: kvaliteti jednog čoveka i njegova patnja i bol do samouništenja. Kada si se druže odlučio da pišeš blog o čoveku i njegovim kvalitetima onda si mogao da preskočiš deo koji bacaju senku na njegove rezultate. Njegov život njegova stvar.

Leave a Reply